Milivoje Kutić iz Stragara seče i izvlači drva iz šume. Ovaj posao radi “po starinski” i oborena stabla, s nepristupačnih terena izvlači uz pomoć konja. Jedini slobodni dani su mu, kaže za Nova.rs, nedelja i “crveno slovo”. Međutim, tada ne odmara kao što bi mnogi odmarali posle naporne radne nedelje. On je svoje slobodno vreme i svoje slobodne konje, ponudio deci za besplatno jahanje.
“Konji su plemenite životinje”, bilo je prvo što nam je rekao Milivoje, koji je svoja četiri konja “zaposlio” da rade nedeljom i o velikim praznicima.
On je preko svoje fejsbuk stranice pozvao porodice s decom, da nedeljom kod njega imaju besplatno jahanje.
Milivoje za naš portal kaže da je pre svega mislio na decu iz grada, koja nemaju priliku da se u svojim sredinama druže s konjima.
“Meni nije teško da budem s decom koja žele da jašu. Naprotiv, puno mi je srce i radujem se kad god neko dođe. Svaki boravak sa životinjama, kod dece razvija karakter, a pogotovo kada su to konji. U gradovima deca ne mogu često uživo da vide konja, a ako i negde odu gde ima konja, jahanje se obično naplaćuje. Ja svoje konje nudim besplatno”, priča Milivoje i navodi da su njegovi konji “potpuno mirni” i da, kako kaže, vole decu.
Ovaj domaćin iz Stragara, varošice koja se nalazi između Topole i Kragujevca, u svom domaćinstvu ima četiri konja, odnosno jednog lipicanera i tri bosanska brdska konja.
Svi konji imaju imena, a deca, kako kaže, mogu sama da biraju kog žele da jašu.
“Moji konji se zovu Zekan, Cvetko, Putar i Cigo. Svi su mirni, a ja sam uvek uz njih kada deca jašu. Za mene nema veće nagrade, nego kad vidim koliko su deca srećna. Jedna porodica je čak nudila da mi plati, jer su se deca dugo zadržala na jahanju, ali to nije dolazilo u obzir. Kasnije su dečak i devojčica iz te porodice, meni i mojoj supruzi ispleli one narukvice od malih gumica i poklonili. Zamislite to? Pa, to za mene nema cenu”, opisao je on jedan od susreta sa decom.
“Konji i deca su prava kombinacija”
Milivoje nam priča da su konji oduvek bili sastavni deo njegovog porodičnog domaćinstva, a uz konje je rasla i njegova ćerka koja sada ima 20 godina.
S ponosom zadovoljnog oca, kaže da je ćerka izrasla u “vrednu i radnu” devojku, a tome pripisuje i njenu veliku ljubav prema konjima i svakodnevni boravak u njhovoj blizini.
“Čovek se s konjima srodi, kao s porodicom. Ja sam odrastao uz konje i tu ljubav sam preneo na ćerku. Ona sada, kad se vrati s posla, dođe da obiđe konje. Donese im šećer, a oni kad je vide, zatrče se prema njoj sa 100 metara udaljenosti. To je za mene sreća. Sa sigurnošću mogu da kažem da se uz životinje razvija ljubav, karakter i da ta veza sa životinjama, od dece pravi dobre ljude”, rekao je Milivoje i ponovio da mu je to bio jedan od glavnih motiva da svoje konje ponudi za besplatno jahanje.
Na kraju kaže, da ga sve porodice lako mogu pronaći kada dođu u Stragare.
Njegovo domaćinstvo, opisuje on, nalazi se na putu prema manastiru Voljavča, a putnici, dodaje, “ne mogu da omaše” veliku livadu pored kuće, na kojoj nedeljom i velikim verskim praznicima pasu četiri konja.
BONUS VIDEO: Jahanje nekad i sad: Na šta treba da obratite pažnju kad prvi put sedate na konja