1
Šta predstavlja ovaj spomenik u obliku piramide?
O životu i delu Branislava Nušića i danas kruže mnogobrojne legende. Naš najpoznatiji komediograf živeo je buran i ispunjen život, a takva mu je bila i smrt. O misterioznom grobu Branislava Nušića koji se nalazi na beogradskom Novom groblju čaršija priča i danas, decenijama nakon smrti slavnog pisca.
Svako ko je ikada bio u obilasku Novog groblja u Beogradu, najvećeg muzeja na otvorenom u našoj prestonici, sigurno je primetio masivnu piramidu sa teškim crnim vratima i iznad njih ćiriličnim natpisom.
Upravo to je grob jednog od najvećih srpskih komediografa – Branislava Nušića.
Branislav Nušić umro je 19. januara 1938. godine i sahranjen je u grobu koji je osmislio još za života. Upravo tu počinje ova neobična priča.
“U vezi sa Nušićevim nadgrobnim spomenikom plele su se razne priče, koje do danas zapravo ostaju na nivou neproverenih anegdota ili čak nepouzdanih i neproverenih informacija koje pomalo liče na teorije zavere. U stvari, ništa o pravim razlozima zašto je spomenik baš takav ne možemo tvrditi sa stopostotnom sigurnošću“, kazala je za Istorijski zabavnik književnica Neda Kovačević, dobar poznavalac prestoničkih dešavanja i žena koja već godinama radi na popisivanju beogradskih spomenika.
Oko ovog mesta, “Kuće Branislava Nušića” kako na grobu piše, decenijama se pletu mitovi i legende.
Prema jednoj, Nušić je bio istaknuti član masona, tajnog društva čija je piramida jedan od glavnih simbola. Po drugoj, komediograf je tražio baš ovaj oblik da bi na taj način izbegao mogućnost da mu se neko “uneredi na grobu”.
Kovačević, međutim, ima malo “realnija” objašnjenja.
„Ne treba zaboraviti da su u obliku piramide – od komada naslaganog kamenja u tom obliku načinjeni i mnogi spomenici palim ratnicima nakon Balkanskih i Velikog rata kod nas, a da je i Nušićev sin jedinac jedan od njih. Strahinja Ban, dobrovoljac, poginuo je kao pripadnik Skopskog đačkog bataljona“, objašnjava Neda Kovačević i dodaje da su humor i smeh bili u stvari Nušićev vid borbe sa surovim trenucima koje mu je život neprestano priređivao.
Branislava Nušića danas pamte kroz komediografski rad, ali on je bio više od toga – romanopisac, pripovedač, pisac libreta za srpske opere, esejista, neumorni nacionalni pregalac, osnivač moderne retorike u Srbiji, novinar, učesnik u Srpsko-bugarskom ratu 1885, diplomata, nadareni fotograf amater…
Upravo tu možda se krije i deo odgovora o tajni njegove grobnice.
„Nušić je bio izuzetno bogata, snažna i svestrana ličnost i logična je tvrdnja ‘kakav je život vodio, takav je i grob’. Znajući Nušićev neprevaziđeni smisao za humor i originalnost duha, mislim da je on uz sve to hteo i da se još jedanput našali i oplemeni smehom okolinu, razbijajući ustaljenu šemu i stereotipe prema životu i smrti“, zaključuje Neda Kovačević.
Branislav Nušić je baš u Velikom ratu prošao golgotu povlačenja i izgnanstva svog naroda i izgubio sina Bana Strahinju.
Mogao je Nušić da ga spase, ali su ga osećanje časti i ponosa, kao i sinovljev patriotizam, sprečili da kralja zamoli da mu Bana, koji je prethodno i bio ranjen, oslobodi vojske.
Po izbijanju Velikog rata, Ban Strahinja je tek završio maturu, ali kao ni mnogi njegovi vršnjaci nije hteo da čeka i odmah je krenuo da se prijavi u dobrovoljce. Ocu koji ga je savetovao da ipak pričeka odlučno je rekao: „Kojim pravom odvraćaš mene kada si tuđu decu 1908. upisivao u dobrovoljce?“ Postao je jedan od 1.300 kaplara, piše Blic.
Pročitajte još:
Veliki Nušić je još u 19. godini napisao svoju prvu komediju „Narodni poslanik“ koja će biti postavljena na scenu 13 godina kasnije – 1896. godine.
Prva knjiga koju je Nušić objavio bile su „Pripovetke jednog kaplara“ 1886. godine, zbirka kratkih priča i crtica nastalih na osnovu priča iz rata.
Komediju „Sumnjivo lice“ napisao je 1887/88. godine, a na scenu je postavljena 35 godina kasnije – 29. maja 1923. godine.
Njegov komad „Protekcija“ postavljen je prvi put na scenu Kraljevskog pozorišta uoči njegovog polaska na službu u inostranstvu 1889. godine.
Vreme službovanja kao konzul u srpskom konzulatu u Prištini opisao je u delu „Pisma konzula“.
Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su komedije, od kojih su najpoznatije: „Gospođa ministarka“, „Narodni poslanik“, „Sumnjivo lice“, „Ožalošćena porodica“ i „Pokojnik“.
BONUS VIDEO:
