Hrvatica prošla kroz pakao sekte u koju ju je ugurala majka: „Isterivali su đavola, a onda sam dobila dijagnozu lekara i posledice su ogromne“

Lucija Marković, zagrebačka studentkinja, u emisiji Nedeljom u 2 ispričala je traumatična iskustva iz protestantske verske zajednice "Riječ života", u koju je dospela na nagovor majke posle razvoda roditelja. U toj zajednici depresija, anoreksija i homoseksualnosti, tretirali su se isterivanjem demona.

Kako izgleda i gde vodi pristup u kojem se za strahove, anksioznost, depresiju, anoreksiju, homoseksualnost, pa čak i prejedanje ili lenjost, koristi jedan isti „lek“ – isterivanje demona – ispričala je Lucija Aleksandru Stankoviću u emisiji Nedeljom u 2. Na inicijativu majke, Lucija je verski odgajana od ranog detinjstva, a taj proces se intenzivirao nakon razvoda roditelja. Kada je imala 11 godina, njena majka se pridružila protestantskoj verskoj zajednici Riječ života, kojoj je godinama pripadala i Lucija.

Najveća razlika u odnosu na katoličku crkvu je to što nema ispovesti. Odnos s Bogom je ličniji, sve deluje intimnije, toplije, veselije. Međutim, u stvarnosti je sve strogo strukturisano, s izraženom hijerarhijom i kontrolom. Postoji mnogo različitih službi, a služba oslobađanja je, zapravo, egzorcizam – objašnjava Lucija, koja je u zajednici bila podvrgnuta isterivanju demona zbog problema u vezi koje je imala kao sedamnaestogodišnjakinja.

„Velika pažnja posvećuje se mladima. Organizuju se letnji kampovi, postoje pastori koji se bave samo njima. Prisustvovala sam situaciji kada je jedna prijateljica u šali rekla da će se okrenuti devojkama, na šta je pastorka burno reagovala i odmah započela molitvu. Homoseksualnost se smatra gotovo jednako ozbiljnim grehom kao pedofilija… Obratila sam se pastoru zbog svog partnera koji je pretio da će se ubiti. Izgladnjivala sam se kako bi me ostavio“, priča Lucija, svesna danas da je i njoj i njemu tada bila potrebna stručna pomoć, piše „Večernji„.

„Pastor, čovek od pedesetak godina, posadio nas je jedno pored drugog. Bila sam paralisana od straha zbog svog partnera. Molitva je počela, polagali su ruke na nas, iz njega su isterivali „duha proganjanja“, a iz mene „duha bežanja“, jer sam pokušala ustati i otići. Pastor me zaustavio. Oko nas su ljudi vikali, plakali i kašljali. Bilo je to izuzetno traumatično iskustvo, imala sam osećaj kao da sam van svog tela. Tog dana prvi put sam se susrela s pomišlju na samoubistvo… Rekla bih da je tog dana mala Lucija u meni, ako je još postojala, umrla“.

Na sličan način je tretirana i anoreksija, kazala je Lucija, koja je u kontaktu s nekim bivšim pripadnicima zajednice Riječ života. Međutim, za razliku od nje, oni se ne usuđuju javno govoriti zbog straha. Lucija tvrdi da su je pokušali ucenama vratiti u zajednicu, a sama ne zna kako bi joj život izgledao da nije imala oca koji ju je prihvatio kada je imala 21 godinu.

„Izgubila sam svoj identitet, a potpuni slom me sustigao tek kada sam izašla iz zajednice. Dijagnoza lekara glasila je: anksiozno-depresivni poremećaj i poremećaj ishrane. Danas živim s noćnim morama, svakodnevnim flešbekovima i trenucima kada se pitam o smislu života. Danas o veri razmišljam kao o ljubavi s velikim LJ, koja podrazumeva bezuslovno prihvatanje, za razliku od onoga što sam proživela, gde je ljubav bila s malim lj“, kaže Lucija i priznaje da još nije pronašla osećaj pripadnosti kakav je imala u zajednici Riječ života.

„Ljudi homoseksualne orijentacije, poput mene, nemaju siguran prostor. Žele da praktikuju veru, ali u crkvi slušaju sveštenike ili pastore kako govore homofobno. To ljude slama“, poručila je Lucija.