0
Iskustvo jednog korisnika društvene mreže X uzburkalo je javnost. Da li ste, poput njega, imali priliku da letujete u stanu kod rodbine i kako se to završilo?
Anonimni korisnik podelio je šta mu se desilo nakon što je oštetio sto u stanu svog brata na moru u kojem je letovao:
„Letovao sam u bratovom stanu na moru i mokrom čašom sam oštetio stočić (ostao trag), snaha se „mučila“ jedno dva mjeseca da to ne spomene ali nije izdržala. Našao sam skoro isti takav i donio joj ga… To sam uradio bez ikakve namjere da provociram ili slično, samo iz razloga da se ta tema ne poteze više… Juče me brat pita kad ću na more da bi znao, ja mu rekao da ove godine nemam namjeru da idem na more uopšte i počeo je sad da me ispituje da nijesam ljut, i snaha je zvala da se izvini jer je to pomenula i sad već postaje naporno. Ako ne odem, misliće da sam se naljutio, a ja se ne bih osjećao prijatno kad bi otišao, jednostavno sam takav. Nikad nijesam „jeo hljeba sa prijekora“ niti ću dok se budem pitao sa sobom.“
Ova priča izazvala je lavinu komentara. Jedni smatraju da je potpuno ispravno postupio i dele svoja slična iskustva:
„Zato se NE IDE kod obitelji na odmor! Sestrin muž me svake god zaj… za bilo što, iako sam prva dolazila, sve spremila i samo se naradila.. HVALA! Radije odem u iznajmljeno, platim ali se i odmorim!“
„Meni se svi čude što neću kad odemo u Bosnu kod muževih da spavam kod familije, ma radije ću plaćati koliko god treba smeštaj i imati svoj mir nego kao besplatno ali da hodam kao na iglama i razmišljam šta njima prija ili ne.“
„Kad doživim negostoprimstvo, nikad više ne idem. I kao dijete sam bio takav. Kad sam sa 11 g. ostao bio kod tetke, jer je majka bila bolesna, tetka kaže kad dođe tetak reci da si jeo kod bake a ne ovdje. Istog dana sam uzeo svoje stvari i otišao kod bake. Kod tetke nikad više.“
Drugi ga kritikuju:
„Zašto odmah nisi rekao da si oštetio sto, nego si čekao da te snaha podsjeti. I zašto se „naknadno“ kupuje sto… Ako si htio, mogao si odmah sto da zamijeniš i nikom ništa ne govoriš. Čemu sad zajedljivi komentari?! Naša posla…“
Onako kako ja vidim, niti je snaha to morala pomenuti niti ste vi morali da kupite novi sto. I jedno i drugo su svesne reakcije. S namerom da nešto kažu. Pa i povrede. Sve je to ljudski, ali nije moralo. Možda bi razgovor pomogao i neko izvinjenje. Obostrano.
Treći navijaju za mirno pomirenje jer je život previše kratak, a porodica treba da bude na prvom mestu:
„Mislim da ste ok postupili i da nema potrebe za durenjem. Ne radi se o tragu već o poštovanju, a negde ste ga pokazali uvidevši to i ponudivši rešenje. U porodici se ide dalje.“
„Razumem vas, ali ja smatram da je život prekratak za krute stavove. Nekada čovek ne shvata da će njegove reči drugoj osobi imati veću težinu, inače sve bi dao da je prećutao. Moj deda i njegov brat nisu govorili. Kada je deda umro, brat mu je došao, ali kasno je bilo za suze.“
„Moja topla preporuka je da sve stavite ad acta i ne dozvolite da Vas sitna i nebitna stvar udalji od najbližih, da im nije stalo do Vas ne bi zvali. Ispričajte se, izbacite nesuglasice, zagrlite se onako pravo bratski i „zaplivajte“ zajedno dalje.“
A šta vi kažete – ko je u pravu i kako biste vi postupili da ste na njihovom mestu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
