Dok Srbi maštaju o Tajlandu u zimskom periodu, 33-godišnja Nabi je Bangkok i Koh Phan Gan zamenila Beogradom. Za naš portal otkriva svoju priču.
Ljudi je zovu Nabi Tang. Mama i tata su joj rođeni u Bangkoku, ali kako nam kaže „s obzirom na to da ne pričam kineski i mnogo pocrnim leti, više sam Tai osoba“.
Odrasla je u delu Bangoka gde nije bilo mnogo turista, u velikoj kineskoj i indijskoj zajednici, okružena budističkim hramovima. S prozora je čula muslimanske molitve iz džamije u blizini.
„Kad sam bila mala, mama me je upisala u hrišćansku školu koja se nalazila u kraju gde su živeli Siki. Volim Bangkok koji je bogat kulturološki i ima dobru hranu“, počinje svoju priču Nabi.
Kad je ušla u tinejdžerske godine počela je da je zanima umetnost i krenula je u umetničku školu, a onda je radila najrazličitije poslove – bila je freelance ilustratorka, konobarica, grafički dizajner, radila je u prodavnici, prodavala second-hand odeću na pijaci, podučavala crtanje i volonterski davala časove engleskog. Čak je uspela da dođe do mesta menadžerke malog hotela, a oprobala se i u pravljenju svojih sapuna i prirodnih tampona.
„Kad sam imala 19 godina jedan fotograf iz Los Anđelesa je pronašao moje slike na Majspejsu gde sam postavljala svoje radove. Zvao me je na test snimanje. Mislila sam da je to čudno jer sebe nikad nisam doživljavala kao modela. Nisam visoka ni ženstvena, ali bila sam radoznala i htela sam da poboljšam engleski“, kaže ona. Ispostavilo se da nije pogrešila, naučila je nove stvari, stekla nove prijatelje i nabacila odlične fotografije zahvaljujući kojima je sve više ljudi pozivalo na modna snimanja.
Nekoliko godina posle toga izgubila je interesovanje za modeling, pa je postala fotograf. A šta je dovelo do toga da napusti Bangkok?
„Život tamo je lud. Jedan dan se osećaš super opušteno, a drugog je sve nabijeno stresom. Volim Bangkok, ali ne želim više da živim tamo, postalo je previše haotično. Srećna sam što imam šansu da probam mnogo različitih stvari, ali nekad se i sama zbunim. Bar znam šta neću da radim u životu. Kad sam otišla iz Bangkoka putovala sam svuda i tražila mesto koje ću moći da nazovem kućom. Onda sam se skrasila nekoliko godina u Koh Phanganu, ostrvu na jugu. Živela sam na relaciji Bali-Bangkok-Koh Phangan mnogo godina. U Beograd sam prvi put došla 2009. sa bivšim dečkom“, priča nam ova mlada žena.
„Živim s detetom, dečkom i tri lude mačke“
Sa bivšim je u Srbiju došla na venčanje njegovog prijatelja, a onda su s vremena na vreme nastavljali da se vraćaju pošto su se i sami uzeli, a on je otvorio foto studio u Beogradu. Kad su se razveli, on je napustio Beograd, a ona je ostala.
„Sad sam nekoliko godina u vezi sa snimateljem Markom Milovanovićem. Živimo zajedno sa mojim detetom i tri lude mačke“, kaže Nabi.
U Beogradu ona više ne radi kao fotografkinja, ali priznaje i da je izgubila strast prema ovoj vrsti izražavanja.
Zahvaljujući lokalnim kreativcima vratila se u svet modelinga. Potpisala je ugovor sa agencijom „Vampire Model Management“, pojavila se i u nekoliko filmova – „Mamonga“, „Deathcember“, a kako nam kaže – gledaćemo je i u maloj ulozi u seriji „Nečista krv“.
„Inače, rutina mi je normalna – kod kuće kuvam, vodim računa da mi dete na vreme ode u školu, dosta šetam centrom, viđam se sa prijateljima i tražim aktivnosti koje bi me okupirale. Nedavno je prijatelj počeo da me uči kako da tetoviram“, kaže ona.
Podizanje sina u Srbiji
Sinu je dala ime Leonardo po prvom umetniku za kog je u detinjstvu čula, a s obzirom na to da je dete dobila sa Srbinom, dečak nosi tatino, srpsko prezime. Pitamo Nabi kako je odgajati dete u Srbiji.
„Mislila sam da treba da zna srpski, a ja nisam mogla to da ga naučim. Na početku je bilo teško jer ni on ni ja nismo pričali srpski, išao je u Montesori školu dok nije dobro naučio da komunicira, onda sam ga prebacila u običnu, državnu školu. Meni se ovde sviđa obrazovni sistem. Na Tajlandu ako želiš pristojno obrazovanje za dete – moraš mnogo da platiš za to, a dete može da ti postane razmaženo kao ostala bogata deca. Troškovi života ovde nisu mnogo drugačiji od Bangkoka, ali ima više prostora i u Srbiji imam više prijatelja. Podizanje deteta ovde je sigurnije jer Beograd nije haotičan i opasan kao Bangkok“, priča Nabi.
Sa sinom ima prijateljski odnos, iako je ranije bila „vučica“, previše ga je štitila, što rade mnoge druge singl mame.
„Od kad je bio jako mali, pričala sam s njim kao da je čovek, pa je i on počeo sa mnom. Svuda putujemo zajedno, idemo u šoping, bioskop, pričamo o svemu, ide sa mnom i na neke sastanke i snimanja. Blagoslovena sam što je u avionu moje dete uvek najmirnije, jako je pametan i zreo za svoje godine“, kaže mlada mama koja se ipak malo pribojava tinejdž perioda.
„I dalje nisam mentalno stabilna za to. Posebno kad si roditelj generaciji na koju utiče toliko mnogo gluposti s interneta. Postajem stroga oko njegovog zdravlja i škole, jer sad manje sluša, ali i dalje smo super“, zaključuje.
Sloboda bez brusa
Kad je njen stil u pitanju, kaže da se nekih dana oblači kao dečak, a drugih u cvetne dezene i lude, jake boje.
„Imala sam dosta hipi odeće pre nego što sam se doselila ovde, ali sam u Beogradu posmatrala hipstere, posebno u zimskim autfitima. Mislim da sam prihvatila taj urbani stil. Nosim sve u čemu se lako krećem, od prirodnih materijala i ne nosim brushalter“, otkriva nam Nabi.
Beograd nije fejk kao drugi gradovi
U Beogradu joj je čudno što se ljudi žale na gužve i haos u saobraćaju.
„Ja nijednom to nisam videla u Beogradu. Posetite Bangkok i nikad se više nećete požaliti. Nervira me i staromodni sistem – policija, dokumenta… Zašto moram da se prijavim policiji svaki put kad se vratim iz inostranstva?“
A šta voli?
„Prvo, Beograd je super sirov, ovaj grad ne pokušava da udovolji bilo kome kao neki drugi gradovi. Ja ga volim takvog kakav jeste – ne pretvara se da je nešto drugo. Nekima će se to dopasti, drugi će želeti da pobegnu. Volim i stil ljudi. Nisu svi super stilizovani ali su kreativni. Neki nose stvari s buvljaka uz komade renomiranih brendova ili prave svoju odćeu. Ovaj grad je pun mladih, telantovanih i lepo vaspitanih ljudi. Volela bih da moj sin postane jedan od njih“, priča nam Nabi.
Bjuti režim Tajlanđanki
„Vole da su blede i mršave. Mnoge žele da izgledaju kao neko drugi. Ne vide da su lepše kad se ne trude previše“, kaže Nabi.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare