0
Nekadašnja Osnovna škola za decu sa specijalnim zdravstvenim problemima od 1971. nosi ime "Dr Dragan Hercog" i čuva sećanje na humanog hirurga.
Dragan Hercog je rođen 8. jula 1936. godine u Banatskom Karađorđevu u porodici cenjenog lekara.
Njegov otac, dr Andrija Hercog, završio je medicinu u Lajpcigu, a posle studija zaposlio se u Česteregu u Banatu, naseljenom pretežno nemačkim življem, ali je lečio i stanovnike Banatskog Karađorđeva, sela kolonista, dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata, mahom poreklom iz Like. Prema svedočenjima, dr Andrija Hercog je do poslednjeg trenutka vodio brigu o svojim pacijentima, obilazio ih je i lečio čak i sa žutom zvezdom prišivenom na rukavu, iako su ga molili da se ne izlaže opasnosti. Sredinom avgusta 1941, Nemci su ga odveli u logor u Velikom Bečkereku (Zrenjanin), gde su već bili zatočeni njegov otac Filip i braća Pavle i Franjo, piše RTS.
Pročitajte još:
Doktora Andriju, brata Pavla i oca Filipa prebacili su krajem avgusta u Beograd, u logor Topovske šupe, dok je najmlađi brat Franjo, student medicine u Zagrebu, uspeo da pobegne iz Bečkereka u partizane i tako se spasao, ispričao je pre nekoliko godina za „Politiku“ dr Vukašin Antić. Dr Andriju Hercoga Nemci su streljali u Jajincima, 11. oktobra 1941. Njegova supruga Jelena je ostala udovica s tek rođenom ćerkom Vericom i petogodišnjim sinom Draganom.
Po završetku rata, lišen očinske figure, Dragan se sa porodicom seli u Zrenjanin, gde njegova majka, inače učiteljica, dobija službu. Ona nedugo zatim traži premeštaj za Beograd kako bi svojoj deci omogućila što bolje obrazovanje, a sudbina je htela da novo radno mesto bude osnovna škola na Dedinju, u Ljutice Bogdana, nadomak nekada ozloglašenog logora, gde joj je oduzet suprug i otac njene dvoje dece, piše 011 info.
Dragan je krenuo očevim stopama i upisao medicinu. U roku je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a kao mladi specijalizant hirurgije u bolnici „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu, pridružuje se misiji Jugoslovenskog Crvenog krsta i odlazi u Bijafru (današnja jugoistočna Nigerija), 1968. godine.
U vreme najvećih sukoba građanskog rata, dr Dragan Hercog je radio u operacionoj sali montažne bolnice kod Okigve i po šesnaest sati dnevno, a užasi koje mu je rat isporučivao na operacioni sto prouzrokovali su da u 32. godini osedi.
„Biti lekar za mene sada znači ne pripadati bilo kojoj strani, ne misliti ništa drugo već samo pomoći tim ljudima koliko god je moguće. Ovo je tragedija jednog naroda, mislim jednog dobrog naroda – i kako oni sve to samo mirno podnose“, pisao je svojoj porodici.
Poslednje pismo Dragan je napisao 24. septembra 1968. godine, a njegovoj supruzi je ono uručeno 1. oktobra iste godine. Samo dan kasnije stigao joj je telegram od strane Međunarodnog komiteta Crvenog krsta kojim je obaveštavaju o smrti dr Dragana Hercoga u Bijafri.
Naime, vlasti Bijafre su potiskivale pobunjenike i evakuisale ranjenike i bolesnike 30. septembra, a timu Crvenog krsta koji je predvodio dr Mihajlo Vučinić, ostavili su radio-stanicu i terensko sanitetsko vozilo. Grupa gerilskih vojnika, bez oficira, opkolila je improvizovanu bolnicu u šatoru, a kad je sedmoro članova misije izašlo, otvorili su rafalnu paljbu. Tada su poginuli dr Dragan Hercog, Šveđanin Robert Karlson i bračni par iz Saveta crkava.
Međunarodni komitet Crvenog krsta posthumno je odlikovao dr Dragana Hercoga najvećim priznanjem, medaljom „Anri Dinan“ ‒ za izuzetne zasluge i veliku požrtvovanost i odanost idejama Crvenog krsta.
Dragan Hercog sahranjen je na Novom groblju. Nad njegovim grobom se izvija skulptura Nandora Glida.
Osnovna škola za decu sa specijalnim zdravstvenim problemima ime dr Hercoga nosi od 1971. godine, i čuva sećanje na ovog humanitarca radeći pod motom: „Ako bolest sprečava dete da dođe u školu, škola će doći njemu“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
