Ako u nečemu Srbija ne manjka, to je upravo istorija i dobra koja su nam iza brojnih osvajača i ratova ostala. Kalemegdan, svakako najveća kulturno-istorijska celina na ovim prostorima, svoje poreklo vodi još od neolita. Smenjivali su se Rimljani, Turci, Ugari. Svaki osvajač sa sobom je donosio i odnosio deo ovog mesta.
Kalemegdan je park koji sa Beogradskom tvrđavom čini jedinstvenu celinu, a čiji svaki kutak zainteresovanim posetiocima zavodljivo nudi priču o nekim davnim vremenima.
Prema okvirnoj proceni, spomenik na dnevnom nivou obiđe više od pet hiljada turista kojima je “Pobednik” jedna od prvih na listi beogradskih znamenitosti koje treba obići.
U parku Kalemegdan nalazi se Spomenik zahvalnosti Francuskoj, podignut u znak zahvalnosti srpskog naroda za pomoć Francuske u Prvom svetskom ratu.
Pažnju posetilaca privlače i brojne biste i spomenici znamenitim ličnostima koji krase park. U centralnom delu nalazi se i fontana Borba, nastala početkom 20. veka.
Veliko stepenište, koje se nalazi u nastavku Savskog šetališta, predstavlja najmonumentalniji parkovski motiv Kalemegdana. Ovde se nalazi i grobnica narodnih heroja, sagrađena 1948. godine. U parku Kalemegdan je i umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić na čijem platou se nalazi jedna od prepoznatljivih slika Kalemegdana – skulpura Buđenje.
Kako za turiste, Kalemegdan predstavlja i jedan od prvih izbora kod mladih kada je u pitanju letnji period.
Da narodu na ovim prostorima nije potreban strani faktor da mu uvodi porez, globu ili kakav drugi danak, pokazala je i inicijativa, od pre nekoliko godina, da se ulaz Gornji grad Kalemegdanske tvrđave naplaćuje.
Kako su u septembru 2017. godine mediji preneli, gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić izjavila je da bi to moglo da se dogodi za „narednih godinu ili dve“.
Ona je pojasnila tada da se u tom slučaju neće naplaćivati ulaz na ceo Kalemegdan, već samo na Gornji grad, što bi, kako je rekla, JP „Kalemegdanska tvrđava“ donelo veća sredstva.
„Odluka još nije doneta, ali postoji logika iza ovakvog razmišljanja. U celom svetu se ulazak na najpoznatije turističke destinacije nekog grada naplaćuju, a ovako bismo obezbedili veća sredstva za dalji razvoj“, rekla je tom prilikom Ivona Jevtić.
Nešto kasnije nakon objavljivanja ove izjave gradska sekretarka je uputila medijima demanti zbog „nepotpuno i bombastično prenetih informacija u medijima o mogućem naplaćivanju ulaza u delu Kalemegdanske tvrđave“.
U februaru 2021. godine internet je postao bogatiji za virtuelnu posetu Beogradskoj tvrđavi putem 3D ture koja je postavljena na sajt tvrđave. Tura je obogaćena zanimljivim informacijama za svaki objekat na šest jezika i pogledom od 360 stepeni.
Turi se može pristupiti preko računara ili pametnog telefona, a prilagođena je svim pretraživačima, te je njen sadržaj, osim na srpskom, dostupan i na nemačkom, ruskom, turskom, kineskom i engleskom jeziku.
Kako su tada objasnili iz preduzeća „Beogradska tvrđava“, ovi jezici su izabrani jer turisti koji posećuju Srbiju i Beogradsku tvrđavu najčešće dolaze upravo iz ovih zemalja. Kako su informacije o popisanim objektima pored pisane, dostupne i u audio formi, vodilo se računa da spikeri koji čitaju tekst budu zaista profesionalni.
Za turu je izabrano 35 spomenika, a posetilac sam bira od kog će krenuti i koliko će se na kom spomeniku zadržati. Spomenici su podeljeni u tri grupe: Park Kalemegdan, Gornji i Donji grad. Uz propratne informacije, neki od njih obogaćeni su i kratkim filmovima sa još zanimljivih informacija.
Za obilazak 60 hektara na koliko se prostiru sve znamenitosti Beogradske tvrđave, potrebno je oko dva sata, mada virtuelni posetioci naravno ne moraju da u šetnji provedu toliko vremena ako ne žele, već mogu birati samo ono što ih zanima.
***
Bonus video: Pitali smo penzionere šta se desilo sa šahovskim tablama na Kališu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
—
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar