0
Vicevi o glupim i promiskuitetnim plavušama su toliko brojni da se ni plavuše odavno ne vređaju, ali imaju dužu i problematičniju istoriju nego što biste pomislili.
Mit o plavušama je toliko rasprostranjen da su čak i naučnici “proveravali” da li su plavuše “zaista toliko glupe”.
Rezultati istraživanja koje je sproveo Univerzitet u Ohaju, pokazali su da je prosečan IQ svih plavuša koje su radile test iznosio je 103.2, brineta 102.7, crvenokosih 101.2, dok su se crnke našle na poslednjem mestu, sa prosečnim koeficijentom inteligencije od 100.5. Ipak, tvorci viceva nisu požurili da se izvine za klevetu plavušama, niti su počeli da štancuju viceve o “glupim crnkama”.
A da li ste vi nekad razmišljali o tome odakle potiče ovaj mit? Od prelepe i nesrećne Merilin Monro? Od Pamele Anderson i njenih silikonskih grudi? Ne. Izgleda da je mit o “glupim plavušama” malo stariji.
Navodno su još u antici plavokose žene loše prolazile. Bilo je mnogo onih koje su pokušavale da posvetle kosu uz pomoć različitih prirodnih pomagala, što je bilo predmet opšteg podsmeha. Ali, zašto su onda to radile? Da bi privukle muškarce.
Razlog privlačnosti plave boje kose stručnjaci objašnjavaju time što je povezujemo s mladosti i nevinosti, jer uglavnom deca imaju prirodno svetlu kosu. Pa, možda je i tu neki izvor predrasuda o plavušama.
Pročitajte još:
Ipak, u popularnu kulturu mit o plavuši je pre ušao zahvaljujući britanskoj predstavi koja se izvodila još krajem 19. veka. Četiri plavokose glumice su 1868. u Njujorku izvele burleska šou, koji je u startu privukao pažnju dežurnih moralista nepripremljenih za žene koje plešu oskudno odevene, u “vrućim pantalonicama”.
Procenili su da tu “nema nikakvog umetničkog talenta”, već je stvar samo u pokazivanju tela, tako da su “britanske plavuše” ubrzo proglašene za “ošamućene plavuše”, uz čije bi nastupe trebalo da ide specijalno upozorenje.
Kada je 1925. američka spisateljica Anita Lus objavila roman “Muškarci više vole plavuše”, mit se dodatno razradio, a zapečaćen je kultnim filmom snimljenim po ovom delu. Glavna junakinja romana, lepa, površna i plavokosa Lorelaj Li (u filmu ju je igrala Merilin Monro), postala je otelotvorenje svih predrasuda – kroz život se probija uz pomoć svog izgleda, uverena je da su “dijamanti najbolji prijatelji žene”, a moralne dileme su joj nepoznanica.
Šezdesetih su reklame za boje za kosu lansirale i čuveni slogan “Je l’ istina da se plavuše bolje zabavljaju”, koji se može različito shvatiti, ali definitivno je doprineo širenju mita po kojem su plavuše devojke za zabavu; samim tim ne mnogo ozbiljne, čak i plitke… Da ne kažemo glupe.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
