Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Imala sam možda 5-6 godina kad sam prvi put u kraju videla egzibicionistu u žbunju, pojma nisam imala šta čika radi, ali ta scena mi je i dalje u glavi. Kad sam imala 11, vraćala sam se od drugarice iz susedne zgrade, već se bilo smrklo, neki čovek me je startovao pred ulazom i pokušao da me odvuče u mrak. Sećam se tog osećaja straha i nemoći i kako nisam mogla ni da vrisnem, ali sam se nekako otrgla i uletela u zgradu. Da, prilično rano u Beogradu počneš da učiš da se čuvaš manijaka.

Mlada glumica Milena Radulović prijavila je za seksualno zlostavljanje Miroslava Miku Aleksića i progovorila javno o silovanju koje je trpela kao njegova učenica, a njena ispovest oslobodila je mnogo mračnih sećanja devojaka koje su imale slična iskustva ili tek nagoveštaj tog traumatičnog iskustva. Da, žene jako dobro pamte čak i trenutak straha da bi mogle da budu silovane, a, nažalost, mnoge ga osete prilično rano.

Sećam se da jejoš u osnovnoj školi jedna prijateljica savetovala da ako te neko napadne vičeš „Požar!“, jer je mnogo verovatnije da će neko izaći i videti da si u problemu nego da vičeš „Silovanje!“.

U međuvremenu, prestale smo da se oslanjamo samo na glasovne sposobnosti – pitala sam žene oko sebe kako se štite od manijaka na ulicama.

„Ja sam se kao klinka trudila da se „razbacam“ koliko mogu i, pošto sam nosila neki lanac na pantalonama, znala sam da zveckam kao da sam do zuba naoružana. Kapiram da sam i sama delovala kao manijak. Sad nemam neki recept, kad sam sama brzo hodam i gledam da idem po osvetljenim delovima“, kaže Iva.

Aleksandra fura suzavac. Kao i Marina. Ne zna da li je legalno, niti je zanima. „Pa, realno, bolje je posle da se objašnjavaš s kim treba, nego da nadrljaš“.

Pročitajte još:

„Ranije sam baš bila u fazonu da nabavim biber sprej, ali sam onda čula da nije legalan ili da nema da se kupi ili da postoji već neka komplikacija, da mogu da te drndaju ako te uhvate s tim. Ali sam onda počela da nosim onaj mali dezodorans, računam – boleće ako ga isprskam u oči. Svakako treba imati nešto malo i efikasno. Ne znam, makar hemijsku da ga ubodeš u oko. Ili ključ. Pretpostavljam da ima negde da se nađe recept za domaći biber sprej“, objašnjava Nevena.

Ključ je prilično često „oružje“, mada, doduše, ne znam nikog ko ga je upotrebio.

„Meni je kad sam bila klinka ortak dao nožić koji je kao ok dužine, sme da se nosi, mada sam brzo shvatila da ću pre sama sebe povrediti, nego što ću se uspešno odbraniti ako me neko napadne. A i posle sam nastavila da bušim džepove, jer uvek kad se vraćam kući u ruci čvrsto držim ključ sa oštrim delom napred, a ruku u džepu. Ako se ne daj bože desi, dovoljno je oštar da ga izgrebem po licu, da nekako pobegnem“, kaže Ana.

Ljubici bekstvo nije prvi izbor.

„Ako je bus mora da ga izblamira, da bude sto glasnija. Generalno svi manijaci pale na iznenađenje. Ja sam na ulici uzela mog da snimam i krenula ka njemu. Bonus je ako imas šoker i NATO sprej. Ali efekat da te ne plaši je ključan sada za devojke. Preporučujem i ako znaju brzo da reaguju. Šut u koleno, pa u međunožje, ako joj je blizu“, pojašnjava iskusno.

#related-news_0

Od mnogih prijateljica dobila sam i odgovore da se ne plaše, ali su oprezne. „Oni su mi kao bilo koja opasnost koja vreba u trenutku kad izađem iz stana. Kad bih mislila sta sve moze da me ugrozi – verovatno bih bila na lekovima“, smeje se Ivana.

Ipak, najteže mi je nešto pala „preporuka“ devojke koju sam dobila na Fejsbuku, koja kaže da ne ide nigde sama, upravo zbog frke od manijaka.

„Želja za provodom u noći nije dovoljno jaka da bih sama išla. Na koncerte i slično idem samo ako imam mušku pratnju. Nemam nikakve volje za verbalno fizičke obračune s pijanim likovima“, napisala je.

***

Bonus video:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare