0
Objasnio je kako njegov mozak funkcioniše.
Ilon Mask je jedan od najkontroverznijih ljudi na svetu, a ujedno je i najmoćniji na planeti. I mnogi su radoznali da saznaju kako funkcioniše mozak ovog milijardera, vlasnika kompanija SpaceX i Tesla. On je sam govorio o tome u intervju sa Krisom Andresonom za TED Talk.
Tada je Mask pričao i o društvenoj mreži X, i o Tesla tehnologiji, i o smislu života, ali i o tome da ima Aspergerov sindrom.
Mask je otkrio kako je odrastati sa Aspergerovim sindromom, ali i kako je uspeo da njegov mozak radi za njega umesto protiv njega.
Aspergerov sindrom spada u spektar autističnih poremećaja koji karakterišu teškoće u društvenoj interakciji i ograničeni stereotipni interesi i aktivnosti. Aspergerov sindrom razlikuje se od ostalih poremećaja iz spektra autizma po tome što kod njega u suštini nema zastoja u jezičkom i kognitivnom razvoju.
A kako kaže Ilon, u detinjstvu nije bio mnogo društven, već više knjiški moljac.
„Drugi su mogli intuitivno da shvate da se nešto podrazumeva. Ja bih nešto shvatio vrlo bukvalno, kao da su reči koje su izgovorene tačno ono što su značile. Ali ispostavilo se da je to pogrešno. Ljudi jednostavno ne govore tačno šta misle. Postoje razne druge stvari na koje se misli. Trebalo mi je vremena da to shvatim.“
Nažalost, kao i druga deca sa sličnim problemima, i Mask je doživeo maltretiranje vršnjaka, i to zbog načina na koji mu je funkcionisao um. Nije mogao da se poveže sa drugom decom na njima poznat način, prenosi Menshealth.
„Nisam imao tako srećno detinjstvo, da budem iskren. Bilo je prilično grubo. Ali čitao sam mnogo knjiga. Čitao sam baš dosta. Postepeno sam razumeo više društvenih znakova iz knjiga koje sam čitao.“
Iako su ga maltretirali, Mask napominje da mu je njegovo iskustvo sa Aspergerovim sindromom na kraju pomoglo u budućem uspehu.
Zbog toga što mu je um bio hiperfokusiran, što je uobičajeno kod Aspergera, on se intenzivno i specijalizovano interesovao za nauku i tehnologiju.
„Nagrada mi je bila da provedem celu noć programirajući računare, sasvim sam“, rekao je Mask Andersonu.
„Većina ljudi ne uživa u tome da ukucava čudne simbole u kompjuter cele noći. Oni misle da to nije zabavno. Ali meni se zaista dopalo.“
Pročitajte još:
Ipak, Mask nije bio samo fasciniran rešavanjem problema kodiranja i rešavanjem naučnih zagonetki. On je takođe bio opsednut – istinom.
„Bio sam apsolutno opsednut istinom. Opsesija istinom je razlog zašto sam studirao fiziku jer fizika pokušava da razume istinu univerzuma… A onda kompjuterska nauka ili teorija informacija: postoji argument da teorija informacija funkcioniše na fundamentalnijem nivou čak i od fizike.“
Inače, Asperegerov sindrom je dobio ime po austrijskom pedijatru Hansu Aspergeru, koji je 1944. godine opisao decu koja očigledno imaju normalnu inteligenciju, ali im nedostaje veština neverbalne komunikacije, fizički su nespretna i ne pokazuju empatiju.
Osobe sa ovim sindromom pritom često imaju različite naglašene talente – vide i zapamte detalje koji promaknu drugima, bolji su u pisanju nego u razgovoru sa ljudima jer pažljivo biraju reči koje znače tačno ono što žele da kažu, dobri su u matematici, kompjuterskom programiranju i nauci, dobri su u crtanju, slikarstvu, fotografiji, glumi ili muzici, imaju posebne sfere interesovanja u kojima postanu pravi stručnjaci.
Strani mediji navode i brojne druge poznate ličnosti sa Aspergerovim sindromom – Alebert Ajnštajn, Entoni Hopkins, Suzan Bojl, Endi Vorhol, Merilin Monro…
