0
U seriji "The Queen’s Gambit" Rusija je predstavljena kao najmoćnija zemlja u šahu tog vremena. Međutim, i kod nas je šah deo opšte kulture, na Kališu se i dalje odmeravaju snage sa starijom generacijom, a Šahovski informator osnovan 1966. u SFRJ i danas čita ceo svet.
Šahista Vitomir Božić, izvršni direktor Šahovskog informatora, u razgovoru za portal Nova.rs, podseća na vreme kad je naša zemlja bila sila u šahu, ali nam i otkriva kakva je situacija danas. Naravno, i on je ispratio „The Queen’s Gambit“.
„Fenomen serije ‘The Queen’s Gambit’ je, bar za izvesno vreme, vratio šah u fokus interesovanja šire publike, dakle ne samo zaljubljenika u drevnu igru na 64 polja. U globalnim okvirima šah nikada nije uživao veću popularnost nego danas, pre svega zahvaljujući blagodetima interneta, mogućnosti da se prate najveći turniri u live stream-u i da se svako takmiči protiv šahista iz celog sveta na mnogobrojnim platformama koje su kreirane isključivo za šah. Uz to, vodeći šahisti sveta su prisutni na društvenim mrežama i u stalnoj su interakciji sa armijama svojih “fanova”, za razliku od prošlih vremena kada je izvestan veo tajnovitosti prekrivao šahovske arene i šahiste koji su se u njima nadmetali. Sa druge strane, situacija u kojoj se nalazi šah u Srbiji se nalazi u prilično nezavidnoj situaciji, i to gotovo čitavih četvrt veka. Razlozi su, svakako, mnogobrojni – organizacioni, finansijski, kadrovski…“, navodi Božić.
Ističe da je na našim prostorima ova igra imala najveći polet nakon Drugog svetskog rata.
„Već na prvoj posleratnoj Olimpijadi osvojena je zlatna medalja (Dubrovnik 1950), a nakon toga su se nizali sjajni rezultati i stasavali igrači svetske klase. Sa druge strane postojala je izrazita dominacija šahista iz SSSR-a najviše zahvaljujući sistemu šahovskog vaspitanja i obrazovanja dece i mladih, pa sve do ‘profesionalaca’. U SSSR-u se izučavanju šaha i pripremi za takmičenja pristupalo na krajnje ozbiljan način; korišćene su savreme naučne metode tog vremena. Šahisti iz ostatka sveta nisu imali mogućnost da se upoznaju sa najznačajnijim dostignućima šaha, kao ni sa najboljim partijama osim ličnim naporom. To je bilo vreme kada su informacije putovale sporo i bile teško dostupne. Upravo iz potrebe da se reši ovaj problem i da se omogući svim šahistima sveta upoznavanje sa najkvalitetnijim partijama i dostignućima nastao je ‘Šahovski informator’ kao publikacija. Grupa autora (Matanović, Božić, Molerović i Milić) osmislila je sistem znakova Šahovskog informatora i praktično kreirali šahovski jezik, koji je omogućio svim šahistima na svetu da mogu da prate i čitaju knjigu bez obzira iz kog su dela sveta i koji im je maternji jezik“, priča Vitomir Božić.
Prvi broj Informatora izašao je 15. septembra 1966. godine.
„Sabirane su i brižljivo analizirane najbolje partije iz celog sveta, a publikacija je distribuirana na sve meridijane. Oduševljenje šahista je bilo izuzetno od samog starta, globalni značaj i reputacija Informatora su konstantno rasli da bi tokom 70tih i 80tih godina XX veka naša izdanja praktično postala najznačajniji izvor informacija, partija i podataka u čitavom svetu. Svi ambiciozni šahisti, od onih najmlađih, preko elitnih, pa do svetskih šampiona su sa nestrpljenjem iščekivali svako novo izdanje nase kuće, ali i sarađivali. Za ovih 55 godina postojanja, Šahovski informator je prodao više od četiri miliona knjiga“, sumira.
Jugoslavija je, ističe, konstantno bila u samom svetskom vrhu, među tri-četiri najuspešnije reprezentacije u šahu. Međutim, krah zemlje nas je i na tom polju „diskvalifikovao“.
„Sportski rezultati su izostali, što zbog sankcija, što zbog veoma malih ulaganja u šah tokom tog teškog perioda.“
Pročitajte još:
Danas, ipak, kaže da se situacija popravlja, a šah „iako u osnovi potpuno ista igra, ima potpuno drugu dimenziju u odnosu na onu od pre pola veka“.
„Mladi talenti se pojavljuju, spremni da se ravnopravno nadmeću sa svojim vršnjacima iz celog sveta, ali bez značajnije potpore društva ne mogu se probiti u sam vrh. Plato napredovanja koji dostignu je neminovan u okolnostima i atmosferi koja nije naklonjena ne samo šahu, već ni umetnosti i kulturi uopšte… Ipak, nadamo se da će se situacija popraviti. U svetu nikada više ljudi nije igralo šah nego sto je to danas slučaj, nikada nije bilo vise platformi za igru, diskusiju, nikada se nije štampalo više knjiga, niti snimalo više video materijala o šahu… I to upravo u godini pandemije i velikih neprilika koje su pogodile čitavo čovečanstvo. To daje, svakako, razloge za optimizam i kada je u pitanju budućnost šaha u našoj zemlji…“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
