0
Prema istorijskim spisima Josip Broz je prvi put predstavljen s nadimkom Tito 10. avgusta 1934. godine.
Iako to ime možda neobično zvuči za naše krajeve (češće su, recimo, varijacije nadimka Tito u latinskoj Americi), koreni ovog nadimka vuku se u prošlosti rodnog kraja Josipa Broza Tita – Zagorja. Tita su, navodno, mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na šta je on odvraćao: “To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje”,
Bilo je različitih teorija o tome kako ga je dobio, pa B92 na primer prenosi jednu neosnovanu, ali zabavnu – po njoj je Tito „zvao ljude i govorio im šta da urade. ‘Ti-to, ti-to, a ti-to…'“, govorio je. To je radio toliko često da su ga i prijatelji počeli zvati Tito.“
Ipak, istina je da ga je sam sebi „dodelio“, kao jedan od svojih tajnih nadimaka.
Kako piše u knjizi „Tito“, koju su napisali Ivo i Slavko Goldštajn, „pseudonimi su bili obavezni zbog zavere i ustanovljeno je pravilo da čelni kadrovi ilegalaca imaju najmanje dva pseudonima. Zapisnici šest sednica CK između 10. i 23. avgusta 1934. u rubriku „prisutan“ upisano je ime „Tito““, navode autori i podsećaju i na druga imena pod kojim je Josip Broz delovao, a bilo ih je mnogo.
„Ime Tito nosim još iz perioda 1934-36. godine, ne sećam se tačno od kada“, odgovorio je Josip Broz Tito objašnjavajući istorijat svojih ilegalnih imena. „Nije bilo nikakvih posebnih razloga što sam izabrao baš to ime. Prosto, to ime je veoma često u mom rodnom kraju u Zagorju, pa sam ga uzeo za svoj ilegalni nadimak“, prenosi Yugopapir i napominje da se iz dokumenata u arhivi Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije vidi da je Josip Broz odmah posle izlaska sa robije 1934. koristio nadimak Tito.
Nadimak Tito nije bio beznačajan, budući da je zbunjivao strane sile tokom Drugog svetskog rata. Dok su neki pokušavali saznati ko ili šta se krije iza tog nadimka, drugi su govorili da Tito uopšte ne postoji – da ime Tito predstavlja kolektivno vodstvo komunističke internacionale u Jugoslaviji, piše Nacional.hr.
„Tako je do početka rata to ime postajalo sve poznatije i autoritativnije u prilično širokom krugu saradnika KPJ, iako je zbog konspirativnog načina rada bilo malo onih koji su lično upoznali Tita, a još manje onih koji su nije znao identitet koji se krije iza tog imena. Stoga je bilo prirodno da se vrhovni komandant novoosnovanog štaba partizanskih odreda Jugoslavije u leto 1941. potpisao kao Tito“, navode otac i sin Goldštajn.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
