1
Jovan Dučić je bio čuveni srpski i jugoslovenski književnik i diplomata, a njegov privatni život bio je vrlo buran, obojen nesrećom.
Jovan Dučić je bio čuveni srpski i jugoslovenski književnik i diplomata. Rođen je 15. februara 1874. godine u Trebinju, a umro 7. aprila 1943. godine u Americi. I dok ga je književni kritičar Jovan Skerlić ocenio kao najboljeg mladog liričara u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti, danas se priča dosta i o Dučićevoj tamnijoj strani ličnosti.
Pisac i novinar Slaviša Pavlović posvetio je svoj roman „Himerina krv“ burnom Dučićevom životu. U intervjuu za Lagunu kaže da njega nepravedno nazivaju ženomrscem, ali je činjenica da su njegove ljubavi izazivale brojne kontroverze.
„Dučić je imao tri velike ljubavi, a to su Maga Živanović, Jovanka Jovanović i princeza Anđela di Sulmone. On opisuje i neke ljubavi tokom svojih studija, ali im ne pridaje značaj. Čitajući pisma Magi i Jovanki vidi se da su te ljubavi bile strastvene, kad čitamo dnevnik u kom piše o Anđeli, vidimo da o njoj govori u superlativu. Kada bismo pravili listu ko mu je najveća ljubav, onda je to Anđela.“
Ipak, kako piše NIN, u nekim pismima Dučić kori svoju draganu. Videći kod nje slabu pismenost, rđav stil i plitkost mišljenja, on kaže – po pismu bi čovek rekao kao tek da si progovorila. Ponekad provaljuje ljubomora iz njegovih pisama. Pita je: …Ko vam je još u kući. Je li onaj apotekar? Vređaju ga njene tvrdnje da se njihova veza neće održati, da od nje neće biti ništa.
Pritom, Dučić je zbog svoje ljubavi s glumicom Jovankom Jovanović mogao da izgubi posao.
O njegovoj aferi je 1910. godine pisao Mali žurnal i zbog toga je umalo propala njegova diplomatska karijera.
Tri godine pre toga Dučić je već službenik Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije. Na jednoj svetosavskoj zabavi upoznaće ga prijatelji sa Jovankom, udatom lepoticom, suprugom inženjera Tanasija Todorovića koji je dve decenije stariji od nje.
Jovanka je majka dvoje dece, Dušana i Nade. Treće dete koje će roditi biće njegov, Dučićev, sin. I zvaće se Jovica.
Na početku svoju novu veliku ljubav Dučić uspešno skriva iako – u Beogradu i kasnije u Vranju – javno dolazi u dom Todorovića i čak drži govor na Jovičinom rođendanu, kazujući da je dečak lep, da se umetnuo na oca.
„Nisam našao sve odgovore o Jovici. Dučić posle njegove treće godine kao da ga se odrekao. On je postao glumac, kao majka, ali je izvršio samoubistvo. Nastupao je u teatru kao Jovica Beljanski, ali mu je pravo ime bilo Jovica Todorović. Dučićeva majka je bila iz Doljana, pa je zato uzeo taj pseudonim. Iz pisama koju su sačuvana znamo da postoji ta veza s pesnikom“, kaže Pavlović.
NIN dalje navodi da 1910. dolazi kraj Dučićevom skrivanju jer je Mali žurnal objavio tekst pod naslovom Dučićeva ljubavna avantura.
„Gospodin Jovan Dučić, pisar srpskog poslanstva, bavio se ovih dana u Vranju na odsustvu. Lepa supruga jednog višeg inženjera iz Vranja bila je predmet njegovih pogleda za sve vreme, ali po brzom poznanstvu daje se zaključiti da su se ovo dvoje još ranije voleli. Siromah muž nije ništa sumnjao, jer je sa svojom suprugom izrodio toliku decu. Ali kako je se siromah muž iznenadio kad mu se žena preksinoć nije vratila. Ubrzo pa je i cela varoš saznala za bekstvo ove gospođe, a po tom se i detalji bekstva saznadoše. Dotična gospođa je utekla sa Dučićem u Sofiju. Muž odbeglice poslao je tužbu ministru inostranih dela.“
I Milan Kašanin navodi da je Dučić hladan i melanholičan pesnik ljubavi, obojene nesrećom.
„Usamljen, on bi da voli i da bude voljen, ali sve njegove ljubavi su nesrećne, i on govori o svima njima, ne kad se približuju ni kad su u njemu, već kad prestanu.“
Posebno intrigantna je priča o tome da je Dučić preoteo verenicu svom prijatelju Aleksi Šantiću.
O tome je govorio veliki Miloš Crnjanski.
“Šantić se u Mostaru zaljubio i verio, a njegov najbolji drug Dučić, koji je isto bio lepa pojava, molio ga je da se ukloni od te devojke. To se dešava u životu među prijateljima. I Duka se bio u nju zaljubio. I on se uklonio, zato što je voleo svoga druga. Dučić je onda jedno vreme ili vodio ljubav, ili bar tako je izgledalo sa tom devojkom, pa posle je prokinuo, otišao u diplomatiju. A Šantić je ostao u Mostaru sam i nikad se nije ženio.”
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
