10
"Dom je tamo gde smo mi kao porodica."
Jelena Marinković je, poput mnogih sa ovih prostora, napustila svoju domovinu devedesetih i započela potpun novi život u jednoj od najrazvijenih zemalja na svetu – Švedskoj. Međutim, jedna je od retkih koja je nakon 30 godina odlučila da se vrati u Srbiju.
„Otišli smo ’91. zbog situacije u zemlji, ja sam tada imala 10 godina. Suprug je imao sličan slučaj i iste godine došao sa svojom porodicom.“
Nije joj trebalo dugo da savlada jezik, međutim nije se tako lako privikla na njihovu kulturu.
„S obzirom na to da sam bila dete trebalo mi je samo par meseci da savladam švedski. Što se tiče kulture, to je bilo malo teže i ne mogu da kažem ni da sam se nakon 30 godina u potpunosti navikla. Kao dete u uzrastu kada se svet istražuje zajedno s vršnjacima, bilo je jako teško naći se u novoj sredini gde je socijalni život mnogo hladniji i gde su imigranti nešto nepoznato i čudno. U školi sam bila jedini stranac što mi je olakšalo da brzo savladam jezik, ali mi je isto tako činilo ogromnu prepreku da steknem prijateljstva i uklopim se u društvo.“
Jelena tvrdi da su Srbi i Šveđani dva različita sveta, ali da se bolje snalazimo od drugih imigranata koji započinju život u Švedskoj.
„Teško mi je naći sličnosti izneđu Srba i Šveđana. Pitala sam i svoju decu koja su rođena tamo i možda imaju objektivniji pristup, ali i njima se čini kao da smo dva različita sveta. Švedska kultura, porodične vrednosti, međuljudski odnosi… sve je to jako specifično. Ko ne preuzme njihov vrednosni model može samo da živi pored njih kao posmatrač, što je slučaj sa većinom stranaca u Švedskoj. Mada, s obzirom na današnju demografsku sliku u Švedskoj, Srbima je, u poređenju sa novijim imigrantima sa istoka, mnogo lakše da uđu na tržište rada – kao narod smo vredni, školovani, pametni i imamo visok nivo opšteg obrazovanja.“
Prema njenom iskustvu, Šveđani generalno nisu zainteresovani za Srbiju i Srbe i nemaju baš lepo mišljenje o nama.
„Uspesi naših sportista su zapaženi i većina zna da je Srbija bila deo bivše Jugoslavije. Pojedinačno smo prilično dobro prihvaćeni, jer smo kao narod otvoreni i komunikativni, ali medijska kampanja koja je vršena protiv našeg naroda od 90-ih, pa čak i do danas, čini da Šveđani koji nemaju lična poznanstva među Srbima nemaju baš pozitivnu predstavu o našem narodu.“
Uprkos ogromnim prednostima koje život u Švedskoj nudi – ekonomskoj sigurnosti, sređenoj infrastrukturi i funkcionalnoj administraciji, Jelena je ipak odlučila da se sa porodicom vrati u Srbiju.
„Dugo vremena smo razmišljali o ovom potezu i vagali šta bi bilo najbolje za decu. Švedska je prilično uređena država koja nudi razne pogodnosti, ali kao i svaka druga država ima i svoje mane koje, bojim se, imaju negativan uticaj na razvoj deteta. Želeli smo da deci damo mogućnost da vide drugačije društvo, da razmišljaju izvan nametnutih okvira, da steknu radne navike, da nauče da se bore ako nešto žele u životu i da im ne bude sve servirano na tanjiru. Trebalo nam je pet godina da donesemo odluku, ali kad smo presekli, realizacija je trajala godinu dana.“
Pročitajte više:
Deca su pozitivno reagovala na tu odluku i prema Jeleninim rečima, u njima se pobudio „avanturistički duh“.
„Verovatno su pozitivna iskustva sa ranijih letovanja imala dominantan uticaj, kao i naš odnos prema poreklu. Šok je nastao kada su se suočili sa svakodnevicom. Nije bilo lako prevazići jezičku barijeru iako su deca odlično znala srpski još iz Švedske. Jednostavno jezik koji se koristi za svakodnevnu komunikaciju unutar porodice i onaj koji se zahteva u školi nije isti. Količinu gradiva koje su morali da savladaju da bi sustigli svoje vršnjake, količina obaveza, odnos nastavnika… To je za njih bio ogroman izazov. S druge strane su jako lepo prihvaćeni od dece. Brzo su stekli nova poznanstva i uklopili se u društvo što im je pomoglo da se izbore sa izazovima.“
Na pitanje da li njena deca svojim domom smatraju Srbiju ili Švedsku, kaže da se ne vezuju ni za jednu državu.
„Interesantno pitanje na koje i mi prvi put čujemo odgovor: ‘ne smatram domom ni Srbiju ni Švedsku’. Mislim da većina ljudi koji nekad promene sredinu, koji jednom iščupaju korene, mogu da žive bilo gde i nemaju neki jak osećaj za dom. Dom je tamo gde smo mi kao porodica.“
Jelena priča da su ih jako potresli tragični događaji koji su se desili početkom maja, ali da se uprkos tome nisu pokajali zbog svoje odluke da se vrate u domovinu.
„Naš mlađi sin je vršnjak sa žrtvama u O.Š. „Vladislav Ribnikar“ pa smo celu tu tragediju doživeli nekako lično. Uprkos tome nismo se pokajali što smo se vratili, ili možda tačnije doselili u Srbiju, jer smatramo da su deca ipak bezbednija u Beogradu nego u Švedskoj gde crna hronika ispunjava naslovne strane medija. U Srbiji ovo zlo još nije uzelo maha kao u Švedskoj i nadamo se da će na tome i ostati.“
Šveđani su ekološki osvešćen narod i daju primer kako se treba ophoditi prema prirodi. Zbog toga je Jeleni i njenoj porodici za nepunih godinu dana provedenih u Srbiji najteže palo to što ekološke svesti ovde skoro da nema.
„Kvalitet vode i vazduha u Beogradu je prilično loš. Odnos ljudi prema životnoj sredini je neodgovoran. Bili smo razmaženi čistom životnom sredinom koja je rezultat odnosa koji se usađuje od obdaništa. Volela bih da se to ovde promeni, da ljudi shvate da ono što se baci u reku ili neki žbun neće nestati samo zato što nam je nestalo iz vidokruga. Takođe mi smeta bahatost u saobraćaju, ali još više nekažnjavanje iste. Mislim da još uvek, za ovo vreme provedeno ovde, nisam videla negde policiju da kažnjava neodgovorno i krajnje opasno ponašanje u saobraćaju.“
Našim ljudima koji razmišljaju o povratku u Srbiju Jelena bi poručila da nema razloga da ne probaju da žive u Srbiji, ali da treba da budu svesni pozitivnih i negativnih stvari.
„Imamo dosta prijatelja koji su dugo godina u Švedskoj i koji su inspirisani našim potezom. Najteže je napustiti zonu komfora i krenuti u nepoznato, ali svako životno iskustvo je vredno. Mi se nadamo da će naša deca uspeti da izvuku ono najbolje što im s jedne strane nudi švedsko, a s druge srpsko društvo.“
***
Bonus video: Kako adolescenti u Srbiji definišu svoj identitet?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
