1
Do skoro su smrdibube bile sezonski posetioci, a sada ih ima tokom gotovo cele godine. Prema rečima stručnjaka za njihovu brojnost su krive klimatske promene, pre svega toplije zime.
„Stenice, odnosno smrdibube ulaze u stambene objekte isključivo tržeći zaklon od hladnoće. To su potpuno odrasle, reproduktivno sposobne jedinke koje samo traže neku rupicu u kojoj bi hibernirajući, bez hrane provele zimu. One ne ujedaju i ne hrane se našim naimrnicama, pa se može reći da su za nas, ako izuzmemo neprijatnost što u kući vidimo veliku bubu, bezopasne“, kaže Jasne Mastilović sa Instituta Biosens za sajt Klima 101.
Pročitajte još:
Smrdibube ili kako se stručno zovu stenice čine veliku grupu insekata koji poreklo vode sa azijskog kontinenta, iz zemalja Srednjeg i Dalekog istoka gde im je prirodno stanište. Stenice čine veliku grupu insekata sa više hiljada različitih vrsta, a ona koju u poslednje vreme srećemo u domovima je braon mramorasta stenica ili latinski Halyomorpha halys.
Osim otvaranja puteva globalne trgovine, koji su doprineli tome da se ovi insekti, sakriveni u tovarima robe koja se transportuje širom sveta, neopaženo uvuku u nova staništa, tu je i drugi faktor koji je doprineo tome da ovi insekti prežive i da se namnože: promena vremenskih uslova usled klimatskih promena.
Daleko od toga da se ranije nije dešavalo da se poneka stenica provuče do naših krajeva, ali su hladne zime, praćene mrazevima i dubokim minusima doprinosile tome da preživljavanje jedinki preko zime bude malo.
Iako je za čoveka bezopasan, ovaj insekt je kada je u pitanju poljoprivreda još kako štetan. Odrasle jedinke koju su prezimile u svojim zimskim skrovištima se u proleće bude iz hibernacije, izleću i nastanjuju se na biljkama ne birajući biljnu vrstu. Tu se pare i polažu jaja iz kojih se izleže mlada generacija koja, kada je brojna može napraviti pravi haos u poljoprivrednim zasadima.
„Napadaju mnoge biljne vrste ubadajući tkivo ploda i sisajući sok. Kao posledica uboda na plodovima se pojavljuju regioni nekrotičnog, odumrlog tkiva koji narušavaju izgled plodova, doprinose njihovom brzom kvarenju i umanjuju im tržišnu vrednost“, kaže Mastilović.
