Jedna zanimljivost koja čini Srbiju specifičnom u svetu jeste ni manje ni više nego Vampir. Iako je pojam vampira globalno poznat, malo ljudi zna da reč "vampir" zapravo potiče iz srpskog jezika. Prvi pisani zapisi o vampirima u Evropi pojavili su se u Srbiji u 18. veku, kada su austrougarske vlasti zabeležile svedočenja o ljudima koji su se vraćali iz mrtvih i uznemiravali svoje selo.
Jedan od najpoznatijih slučajeva je priča o Petru Blagojeviću, iz sela Kisiljevo, za koga se tvrdilo da je posle smrti postao vampir. Ovaj slučaj je zabeležen u austrijskim dokumentima 1725. godine i izazvao je veliku pažnju širom Evrope. Odatle je krenula popularnost vampirskih legendi, koje su kasnije uticale na mnoge književne i filmske prikaze vampira, uključujući i Bram Stokerovog „Drakulu“.
Ovaj istorijski detalj ne samo da je specifičan za Srbiju, već i značajan u širenju jedne od najpoznatijih legendi u svetskoj kulturi.
Ova reč se prvi put pojavljuje u evropskim jezicima u 18. veku, posebno tokom perioda tzv. „vampirskih histerija“ u srednjoj Evropi, kada su se beležili slučajevi ekshumacija tela za koja se verovalo da su vampiri.
Srpska narodna verovanja u vampire su deo šireg slovenskog folklora, gde vampiri predstavljaju duše umrlih koje se vraćaju iz mrtvih i napadaju žive, obično članove porodice ili komšije, iscrpljujući ih ili uzimajući njihovu krv. U nekim delovima Srbije postojali su detaljni rituali kako bi se sprečilo da neko postane vampir nakon smrti, uključujući probadanje tela kolcem, spaljivanje ili zakopavanje uz specifične obrede.
Jedan od prvih zapisa o vampirima u Evropi pojavljuje se u austrijskim izveštajima iz Srbije, gde je detaljno opisano verovanje i strah od vampira. Slučaj izveštaja iz 1725. godine o Petru Blagojeviću, seljaku iz Srbije, koji je umro i za koga se tvrdilo da se vraća iz mrtvih i ubija ljude, dodatno je podstakao širenje priča o vampirima u Evropi. Zapisi o ovom događaju su privukli pažnju naučnika i pisaca tog vremena, i doprineli su popularizaciji vampirskih priča širom Evrope.
Reč „vampir“ postaje deo nemačkog, engleskog i drugih jezika tokom ovog perioda i ubrzo ulazi u literaturu. Pisci poput Brama Stokera, autora „Drakule“, značajno su doprineli oblikovanju savremenog shvatanja vampira, ali je reč zadržala svoje slovensko poreklo, posebno vezano za srpski i širi balkanski folklor.
Vampir u srpskom folkloru često nije bio glamurozan niti aristokratski kao kasniji literarni vampiri. On je bio povezan sa seljačkim životom, grobovima i strahovima od smrti i bolesti.
Malo ko bi van granica Srbije čuo za Medveđu i Kisiljevo, sela međusobno udaljena 200 kilometara, da početkom 18. veka austrijski doktori i vojni zvaničnici nisu došli da istraže niz neobjašnjivih smrti.
O svemu što su zatekli, sastavili su izveštaje koji su brzo našli put do austrijske štampe, a kasnije i širih akademskih krugova.
„Reč ‘vampir’ prvi put se pojavila u izveštaju objavljenom u novinama Wienerisches Diarium 1725.
„U tom smislu, seljanin Petar Blagojević (iz Kisiljeva) i graničar Arnaut Pavle (iz Medveđe) bili su prvi poznati predstavnici ove navodne vrste“, rkeao je nemački istoričar Tomas Bon, autor knjige „Vampiri: Poreklo evropskog mita“ za BBC na srpskom.
Iako je Sava Savanović, vodeničar iz sela Zarožje, kog je proslavio Milovan Glišić u pripoveci „Posle devedeset godina“, najpoznatiji srpski ‘vampir’, ali nije jedini.
Kisiljevo, kod Velikog Gradišta, i Medveđa, kod Trstenika, bila su pogranična područja koja su posle viševekovne turske vladavina pripala Habsburškoj monarhiji u podeli koja je iscrtana Požarevačkim mirom 1718. godine.
‘Kolonijalno’ je reč koju profesor Klemens Rutner sa Triniti koledža u Dablinu koristi da opiše susret austrijskih doktora i vojske sa meštanima.
„Austrijanci posmatraju seljane kao zaostale i sujeverne, dok za sebe misle da su prosvećeni, moderni.
„U tom susretu, kao posledica nerazumevanje dve kulture, rađa se stvorenje koje nije ranije postojalo“, kaže Rutner, direktor programa Evropskih studija na Triniti koledžu.
Vampiri iz Medveđe i Kisiljeva nisu bili prvi pokojnici koji su navodno ustali iz grobova.
„Mnoge mitologije imaju pod različitim imenima i manifestacijama nekog mrtvaca koji se vraća iz smrti da muči i mori žive“, kaže Ivan Nešić, profesor istorije iz Medveđe.
Iako je interesovanje zapadnoevropske javnosti za srpske vampire bilo veliko, prosvetiteljski duh tog doba nije prihvatao priču koja se nije mogla racionalno objasniti.
Vampiri će ukrsnuti u 19. veku, ali u drugačijem obličju.
„Vampir iz vremena romantizma je zgodni, bledunjavi aristokrata, a ne podbuli srpski seljanin crvenog lica“, kaže Rutner.
Reč vampir i kontekst vampira u popularnoj kulturi i u industriji zabave doneo je vlasnicima kompanija milione.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare