Problem s azijskim stršljenom u Evropi je to što njegovu brojnost ne drže pod kontrolom drugi prirodni predatori ili patogeni.
Azijski stršljen se pre osam godina prvi put pojavio u Evropi i na glasu je kao gadan predator koji je opasan za ljude i posebno poguban za pčele koje desetkuje.
„Istina o azijskim stršljenovima: koliko bi ljudi i pčele zapravo trebalo da budu prestravljeni?“, naslov je teksta u britanskom The Guardianu koji se bavi spomenutim insektima.
Prošle godine su u Britaniji uništena 73 gnezda azijskog stršljena, a ovog proleća uočen je već u maju, mesec dana ranije nego je uobičajeno, što sugeriše da su prvi put prezimili na ostrvu. Da stvar bude gora, ta populacija raste i na području Belgije i Francuske.
Azijski stršljen nešto je manji od domaćeg evropskog stršljena, ali je veći od ose. Izgledom je crnji i ima prepoznatljive žute noge, odnosno narandžasto lice, dok mu je stomak crn. Kod domaćeg stršljena stomak je žute boje. Obe vrste uglavnom su mesožderi – njihova hrana su drugi leteći insekti.
Problem s azijskim stršljenom u Evropi je to što njegovu brojnost ne drže pod kontrolom drugi prirodni predatori ili patogeni. Posebno su zabrinuti pčelari, uz čije su košnice već opaženi azijski stršljenovi koji napadaju pčele radilice.
„Košnica medonosnih pčela je poput supermarketa za stršljenove. Jedan azijski stršljen može uloviti i pojesti do 50 pčela dnevno“, komentariše za Guardian stručnjak.
Gnezda azijskih stršljenova neobično su velika; do kraja leta mogu da narastu do veličine lubenice. Svako može sadržavati 8000 stršljenova, a jedno gnezdo azijskih stršljenova svakog leta pojede više od 11 kilograma drugih insekata. Jedna pčela ima masu od oko 116 miligrama.
„To je zaista puno insekata u okruženju u kojem smo već zabrinuti zbog pada populacije pčela. Uticaj na biološku raznolikost mogao bi biti vrlo značajan“, komentira Ian Kempbel iz Britanskog udruženja pčelara.
Prisutnost tih predatora pčele onemogućava i u traženju hrane, pa ne uspevaju da nabave dovoljno nektara i peluda da prežive zimu. Pčelari u Portugalu upozoravaju da im je čak 50 odsto košnica izgubljeno zbog azijskog stršljena, dok Francuzi stršljenovima pripisuju čak trećinu smrtnosti kolonija pčela.
Za ljude su spomenuti stršljenovi najopasniji u rano proleće kada gnezda grade prilično blizu tlu.
U Francuskoj su i neke pijace na otvorenom već preseljene u zatvorene prostore jer stršljenove privlače sveže voće, riba i meso, a tamo je već zabeleženo i više smrtnih slučajeva nakon alergijskih reakcija na ubode.