0
Centar Beograda prepoznaje se na crno-beloj fotografiji nastaloj davne 1929, a nadleće ga cepelin - zbog tog detalja mnogi su danas skloni da pomisle da je reč o montaži. Ipak, desilo se.
Autentičnost ove fotografije možda jeste upitna, ali čuveni nemački Graf Cepelin jeste leteo nad Beogradom. Dirižabl je 4. septembra 1929. okončao veliko putovanje oko sveta i nekoliko nedelja kasnije, iz Beča se uputio na promotivni let ka Mediteranu, koji ga je vodio i preko naše zemlje. Tog 16. oktobra 1929. na hiljade građana je izašlo na ulice da vidi „leteće čudo“ zbog kojeg su se tresli prozori.
Na danasnji dan
8. avgusta 1929. godine
Nemacka letelica Graf Cepelin
(Graf Zeppelin) zapocela je put oko sveta, a ja svoj rat sa racunarom. pic.twitter.com/qUYDUbD4rd— Nastasija (@Nastasi46807149) August 8, 2020
„Iako su Beograđani još prekjuče bili obavešteni da će Graf Cepelin u toku jučerašnjeg dana preleteti nad Beogradom, ipak se niko nije nadao njegovoj tako ranoj jutarnjoj poseti. U znaku iščekivanja bio je samo manji broj onih ranoranilaca, koji već u jutro čitaju novine. Tek u toku prošle noći Vreme je dobilo telegrafski izveštaj, da se Graf Cepelin, posto su meteorološki izveštaji bili povoljni, digao sa aerodroma u Fridrihshafenu u 8 sati i 29 minuta u veče, a druga depeša, dobijena duboko u noć od bečke radio-stanice javljala je, da je vazdušna lađa preletela austrijsku granicu u 11 i po sati noću i da će biti nad Beogradom u zoru. Dakle, samo manji deo Beograđana bio je u iščekivanju, kad se oko 6 i po časova pre podne, u daljini prema Avali iz sivkaste jutarnje magle pojavila najedanput jedna krupna silueta, koja je naglo postajala sve veća i sve jasnije ocrtavala trup vazdušne lađe, već dobro poznate iz ilustracija i sa bioskopskog platna“, pisao je list „Vreme“ 17. oktobra 1929. godine u svom detaljnom izveštaju o tom događaju.
Prenosimo vam još neke delove teksta o „senzaciji iz vazduha“.
"Graf Cepelin" iznad Beograda, 1929. godine. pic.twitter.com/hCQUmkWYTp
— Istinity (@bruxbey) September 21, 2015
„Mekano, kao da plovi po beličastom pamuku, Graf Cepelin je počeo da opisuje velike krugove u sivom jesenjem jutru, spuštajući se sve niže i prilazeći sve bliže.
„Vidi, ima četiri motora.“
„Kako četiri? Ima šest.“
„Gde ti vidiš taj peti i šesti!“
„A gde su mu prozori?“
„Kuku, pa zar zatvaraju putnike bez prozora u onu trupinu? Džaba mu takvog putovanja!“
Kroz maglu zaista se teško primećivala velika kabina sa prozorima, sa kojih je posada lađe i oko dvadeset putnika radoznalo posmatrala stotine beogradskih ulica, čudne gomile palata i udžerica, i dve impozantne vijugave srebrne trake Save i Dunava.
„Nešto pada!“
„Bože gospode, da se nije neki putnik okliznuo kroz prozor.“
U jednom okretu, kada je Graf Cepelin bio otprilike nad Zemunom, nešto je palo na njega, kao neko telo, i brzo se survalo u prazninu. Srećom, nije bio nijedan putnik, nego poštanski džak sa pismima upućenim sa vazdušne lađe, bačen na bežanijski aerodrom.
Pročitajte još:
Graf Cepelin ukazao se nad horizontom u 6 časova i 35 minuta dolazeći sa severozapadne strane, na visini od četiri stotine metara. Jaka jutarnja magla sprečavala je da se u prvom velikom njegovom krugu nad Prestonicom razaznaju jasnije konture ogromnog vazdušnog aparata. Tek pošto je prvi krug nad Beogradom napravio, a taj je bio istovremeno i najveći jer je zahvatio sa severozapadne strane, dolazeći od Čukarice pa preko krajnje periferije Vračare i Smederevskog Đerma prema Višnjici, pa uokrug preko donjeg Banata, iza Zemuna i aerodroma i naglom zavijutku iznad Savskog mosta, Cepelin je počeo da se spušta, tako da se posle dva kruga njegovo veliko telo dalo jasno razabrati, pa čak i pročitati na prednjem kljunu čitko i veliko belo ime Graf Cepelin, a na srednjem boku znak D – L. Z. 127.
Radnici, koji su zorom odlazili u fabrike bili su prvi koji su skidali šešire i kačkete kličući ili mašući jutarnjem gostu. Zastali su gde su se našli onoga momenta i živahno pratili svaki krug, sa uzbuđenjem slušali potmuli i ritmički rad njegovih motora, šum koji je bio sasvim drugojači nego što ga proizvode avioni. Cepelin je ostao sam na beogradskom nebu. Nijedna sirena da zapišti, nijedna fabrika da iskaže svoju radost nad pobedom jedne besprekorne tehnike…“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
