7
"Beogradsko more" nekada je bilo potpuno drugačije.
Ada Ciganlija je danas omiljeno kupalište mnogih Beograđana koji savskom jezeru pronalaze mir i spas od letnjih vrućina. Sunčanje, kupanje, ispijanje pića uz samu obalu, ekstremni sportovi i mnoge druge aktivnosti, neizostavni su letnji momenti i nekima je zamena za more.
A da li znate kako je naše „gradsko more“ izgledalo u prošlosti?
Skrolujući na Instagram stranici „Beogradi ispod Beograda“ pronašli smo stare fotografije iz 20. veka, a slikovito prikazuju kako su se kupači iz tog vremena odmarali i uživali na Adi Ciganliji.
„Kupači na gornjem špicu Ade Ciganlije pre nego što je izgrađena kopnena veza sa ostrvom, 1960. godina“, stoji u opisu jedne crno-bele fotke.
Naredna fotografija nastala je osamdesetih godina, a u komentarima ljudi pišu da je tada lepše izgledalo kupalište nego danas.
Ada Ciganlija je nekada je bila ostrvo koje je vremenom veštačkim putem pretvorena u poluostrvo.
Naziv Ciganlija mogao bi predstavljati toponim keltskih reči „singa“ i „lia“ koje označavaju ostrvo i podvodno zemljište. Naziv Ciganlija dočaravao je promenljivost vodostaja Save, tako što je pri niskom bila Singa, dok je pri visokom Lia. Vremenom ovaj naziv pretvorio se u Ciganlija, piše Danas.
Inače, malo je onih koji znaju da „beogradsko more“, kako se popularno naziva Ada Ciganlija, nije oduvek bilo beogradsko, već je pripadalo Mladenu Milovanoviću, bogatom i ne tako omiljenom trgovcu, i vojvodi iz Prvog sprskog ustanka, piše Blic.
Iako prevashodno trgovac stokom, svoje bogatstvo stekao je tokom Prvog srpskog ustanka, tako što je otimao ili po maloj ceni otkupljivao zemlju od Turaka i Cincara, nakon čega bi ih proterivao.
Ustanicima se pridružio nakon što ga je Karađorđe otkupio od kragujevačkog muselima za zarobljene Turke. Pored vožda on je bio veoma uticajna ličnost, te je simpatije koje je Karađorđe gajio prema njemu uspeo i da unovči. Arhivski zapisi govore da je Karađorđe 1809. godine poklonio „Adu Ciganliju na vodi Savi gospodinu Mladenu Milovanoviću, predsedatelju Sovjeta Srpskog“.
Međutim, kako su 1813. godine Turci poništili sve dotadašnje propise, Ada je bila vraćena i nikada se posle toga nije našla u privatnom vlasnišvu. Godine 1821. knez Miloš Obrenović ju je proglasio za državno i narodno dobro kako je ostalo i do danas.
