0
Sara Langvik trebalo je da 17. marta u 17 sati napusti Srbiju. Njen let za Stokholm je otkazan, a ova Finkinja se suočila sa činjenicom da je "zaglavljena u Srbiji", otvorila flašu vina i snimila prvi vlog o svojoj bezizlaznoj situaciji.
U tom videu ona prikazuje atmosferu s ulica i objašnjava šta se dešava u Beogradu – vlast je besna na ljude što ne poštuju preporuke, pred apotekama su redovi, i dalje neki „mangupi“ sede po kafićima, policajci s automatskim oružjem stoje iza ćoška i „ne znam šta čuvaju“, a ona ne spada u rizičnu grupu, tako da može da prošeta…
„Ulice su pune ljudi, a ja sam jedini turista. To je ok, osećam se posebno“, konstatuje Sara, inače audio inženjer. Ipak, sad joj je glavna preokupacija snimanje vlogova – nastavila je iz dana u dan da beleži svoja zapažanja i prilagođava se životu u izolaciji na srpski način. Jer od njenog prvog videa mnogo toga se promenilo.
Sada i Sara izlazi samo da kupi namirnice, vreme provodi na terasi uglavnom, i dalje paralelno prati vesti iz Srbije i iz Finske, i priseća se… „Zašto sam uopšte došla u Srbiju?“, kako glasi naslov jednog od poslednjih vlogova koje je snimila.
Ispostavlja se da je prošlog novembra odlučila prvi put da poseti našu zemlju. Nije mnogo znala o njoj, priznaje da je bila puna predrasuda i da je došla da bi sama videla kakvo je to „ratoborno, ludo, nacionalističko, ubistveno mesto“. Kaže da je u trenutku bila jako pozitivno iznenađena.
„Ljudi ovde nisu samo prijateljski nastrojeni i ljubazni. Oni imaju majndset koji je toliko blizak Fincima, više nego ostatak Evrope“, primećuje Sara. U novembru je ovde provela pet dana, ali se vratila. „Zato što sam imala osećaj da još nisam dala dovoljno šanse, to me je mučilo. I zato što mi se prvi put zaista dopalo ovde. I zato što sam upoznala zanimljive ljude, zbog kojih sam htela da se vratim u nadi da ću ih videti. I jesam.“ A od početka vanrednih mera, upoznala je i neke nove.
Za Anu, koju je slučajno srela u prodavnici, kaže da je najkul osoba na planeti. Dok je još šetala parkovima, upoznala je muzičare koji su je pozvali na večeru, a tad je zabeležila kako s terase na terasu dodaju kesu putem konopca tokom policijskog časa i kako igraju šah za kuhinjskim stolom.
„Bilo je sjajno. Ko te tako poziva na večeru? Niko. Ali ljudi to rade ovde“, primećuje ova strankinja.
S ljudima se, ipak, ovih dana ne viđa, ali dok odbrojava dane u Srbiji, čini se da im svakoga dana postaje sve bliža. Toliko da je počela da govori „mi koji živimo u Srbiji“, uprkos „internet trolovima“ koji su počeli da joj dosađuju i zasipaju je negativnim komentarima. No, mnogo više je onih koji joj pružaju podršku.
Pročitajte još:
„Danas su moje komšije došle s kolačem koji su ispekli. Sedeli su kod kuće i verovatno pomislili da ja sedim u karantinu potpuno sama, tužna i očajna, pa su mi napravili kolač. To je neverovatno slatko, mnogo vam hvala“, pohvalila se u jednom skorijem vlogu.
U međuvremenu, s terase prati saobraćajne nezgode na raskrsnici i uživa u mirisu roštilja. Uveče peva s prozora i sluša muziku koja dopire iz okolnih stanova. Ne odustaje od pekare, kaže ovde još nije naišla na neku koja je loša. Pravi svečane večere i koktele s rakijom. Šljivovica joj je, kaže, omiljena. Otkrila je Boža Vreća, oduševljena je njegovim glasom. Psuje na finskom bučne kamione i komentariše „šizofrene vremenske prilike“. Gleda golubove. Što se tiče uvedenih mera, uglavnom ih podržava.
„Ne smeš da ideš ulicom s nekim. Nisam sigurna koliko će to pomoći, ali ne pitam se ja. Predsednik je pričao da će ovo da se završi za mesec dana. Nisam sigurna da će se to desiti, ali ja sam Finkinja, mi smo skeptični. Oprezna sam s optimizmom“, kaže Sara, a što se tiče povratka kući, u fazonu je: „biće vremena, ništa mi ne fali, nisam ja prioritet trenutno“.
