Boja naših očiju zapravo se menja sve dok ne napunimo tri godine. Ipak, nemoguće je da one budu sasvim crne. Nekad se tako čini zbog osvetljenja, zbog odsjaja odeće ili sočiva, ali potpuno crnih očiju nema, i to iz više razloga.
Postoji oko 16 različitih gena koji su odgovorni za boju naših očiju. A dva su najbitnija – HERC2 i OCA2 geni. Oni fino određuju boju očiju kroz količinu melanina prisutnog u irisu, pišu na sajtu Bright Side.
Te boje su u najrazličitijim nijansama, od plave do sive, ali najtamnija moguća boja je vrlo tamno smeđa, a ne crna.
Objekti koji su crni upijaju više svetlosti, a prekomerna svetlost i energija koju apsorbuje pretvaraju se u toplotnu energiju. To znači da bismo, u slučaju da imamo crne oči, plakali non-stop kako bi oči bile dovoljno vlažne, a ne stalno suve.
Takođe bismo teško izašli napolje usred bela dana da imamo crne oči zbog sunčevih UV zraka. Crni predmeti njih više apsobrbuju od onih drugih boja., a dugotrajno izlaganje UV svetlu može da pogorša zdravlje naših očiju i da izazove probleme poput katarakte ili raka kože. Zahvaljujući genetskom sastavu, melanin koji daje boju irisu štiti nas od ultraljubičastog svetla. Studije pokazuju da melanin može da uništi preko 99,9 odsto UV zračenja koje apsorbuje, štiteći naše oči od oštećenja usled izlaganja suncu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: