Sretenje Gospodnje je veliki crkveni praznik koji se uvek slavi 40 dana od rođenja Isusa Hrista.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Isusa Hrista da ga posveti Bogu. Sretenje je česta slava u srpskom narodu i nosi dosta verovanja i običaja.
Jedan od njih je i da se na ovaj dan obavezno pali sveća. Smatra se da plamen ima skrivenu čudesnu moć i da će kuću i zemlju domaćina štiti od udara groma, poplava, bolesti ukućana i stoke, i drugih nesreća u domaćinstvu i na imanju. Ako se na sveći dok gori od voska stvaraju mlazići i voštane krupice veruje se da će godina biti rodna.
U našem narodu postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Mrazevi popuštaju, a priroda se sprema za lepše vreme i dolazak proleća i leta; od Sretenja dani postaju duži, a noći kraće, pa se u narodu kaže „Sretenje obretenje“.
Ipak, ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima trajati još šest nedelja. Ako je dan oblačan, medvedi neće videti svoju senku i neće se vratiti u jazbinu, što označava kraj zime.
Jedno od najzanimljivijih verovanja jeste da mlade devojke strogo paze koga će ujutru prvo sresti, jer će im mladoženja biti baš takav, i po izgledu i po karakteru.
***
Bonus video: Kesić: „Šta smo koji moj dodeljivali ordenje ako ti to već iste večeri ne iskoči kao stranačka reklama na Jutjubu“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare