Evo šta se zaista desi telu ako ste ceo dan pod klimom: Stručnjaci otkrili da li je opasno

Ekstremne vrućine drugi su najveći uzrok smrti od vremenskih nepogoda, veći čak i od poplava. Prema istraživanju objavljenom u časopisu "The Lancet", između 2000. i 2019. godine približno 489.000 smrtnih slučajeva godišnje može se pripisati vrućinama, od čega se 45% događa u Aziji, a 36% u Evropi. Klimatiozvane prostorije doslovno spašavaju živote, održavajući telesnu temperaturu i smanjuju rizik od toplotnih udara.

Jedno od opsežnijih istraživanja na temu učinka klima uređaja na zdravlje objavljeno je u časopisu "BMC Public Health". U njemu je fokus bio na uticaj vazduha klima uređaja i temperature kroz sisteme grejanja, ventilacije i klimatizacije (HVAC) na pacijente u bolnicama. HVAC sistemi su se pokazali korisnima za oporavak pacijenata, smanjivanje broja slučajeva srčanog stresa, ubrzavanje oporavka i povećavanje telesne aktivnosti. Upotreba HVAC sistema smanjilo je smrtnost pacijenata i skratilo boravak u bolnici za pacijente s respiratornim bolestima.

Preterano topao prostor utiče na kognitivne sposobnosti

Harvardova Škola javnog zdravlja provela je istraživanje koje je pokazalo da povećane temperature u prostorijama bez klimatizacije tokom tropskog talasa negativno utiču na kognitivne funkcije kod mladih zdravih pojedinaca. Studija je pratila 44 studenta iz Masačusetsa, od kojih su neki živeli u zgradama s klimom, a drugi bez nje. Istraživanje je pokazalo da su studenti u zgradama bez klima-uređaja imali lošije rezultate na testovima kognitivnih funkcija, uključujući vreme reakcije i radnu memoriju.

Iako klimatizacija ima mnoge prednosti, može imati i negativne efekte, naročito kod osetljivih ljudi. Suv vazduh, koji je rezultat kondenzacije vlage iz vazduha pri hlađenju, može dovesti do suvoće kože, očiju i sluzokože, a u nekim slučajevima i do iritacije disajnih puteva. Takođe, ljudi u klimatizovanim prostorima često piju manje vode jer ne osećaju žeđ kao na visokim temperaturama, što može dovesti do dehidracije.

Redovno, dugotrajno provođenje vremena u klimatizovanim prostorijama smanjuje izloženost prirodnoj toplini, pa telo nema potrebu da se prilagođava visokim temperaturama kao što bi inače imalo. Ova smanjena izloženost može da smanji termoregulacijske sposobnosti tela i da ga učini manje efikasnim u upravljanju toplinom kada je to potrebno.

Kada treba voditi računa ako ste dugo u klimatizovanoj prostoriji?

Slično važi za znojenje. Telo se hladi procesom znojenja, koji je manje potreban u klimatizovanim prostorima. Dugoročno smanjenje znojenja može da oslabi sposobnost tela da koristi ovu ključnu metodu hlađenja kada se nađe u toplom okruženju. Ljudi koji nisu prilagodili na vrućinu imaju veću šansu da dožive toplotni udar i povezane zdravstvene probleme.

Suv vazduh može da isuši sluzokožu disajnih puteva koja normalno služi kao barijera protiv bakterija i virusa, što može povećati rizik od respiratornih infekcija. Kod osoba s hroničnim respiratornim bolestima, poput astme i hronične opstruktivne plućne bolesti (KOPB), isušivanje vazduha može pogoršati simptome. 

Ako se klima-uređaji ne održavaju pravilno, u njima se mogu nakupljati bakterije. Udisanje vazduha kontaminiranog mikroorganizmima može uzrokovati respiratorne probleme i alergijske reakcije. Jedna od bakterijskih bolesti koja se može dobiti preko klima-uređaja koji se ne održavaju kako treba je legionarska bolest koju uzrokuje bakterija Legionella pneumophila.

Ona se može razmnožavati u vodenim sistemima koji se koriste za hlađenje vazduha. Kada se kontaminirana voda rasprši u vazduhu putem klimatizacijskih sistema, bakterije se mogu udahnuti, što može dovesti do infekcije. Ali, važno je navesti da se legionarska bolest najčešće povezuje s velikim sistemima klimatizacije i vodenim sistemima u zgradama kao što su hoteli, bolnice i poslovne zgrade. Mogućnost da se legionarska bolest dobije putem uobičajenih klima-uređaja za stanove je znatno manja.

Problem može biti i nagli prelazak iz klimatizovanih prostora na visoku temperatur. On može izazvati bronhokonstrikciju, posebno kod osoba s astmom ili hroničnom opstruktivnom plućnom bolesti (KOPB). Hladan vazduh iz klimatizovanih prostorija može izazvati iritaciju disajnih puteva, a zatim ih iznenadna izloženost vrućem vazduhu može dodatno iziritirati, što može dovesti do kašlja i otežanog disanja.

Nagla promena temperature može biti stresna za kardiovaskularni sistem. Osobe s postojećim srčanim problemima mogu osetiti pogoršanje simptoma, kao što su bol u prsima i otežano disanje. 

Kao i u svemu tako i sa klima uređajem treba biti umeren. Ona je spas tokom vrelih letnjih meseci, ali vodite računa o higijeni, provetravajte prostor u kom boravite i večernjim satima posle dužeg boravka pod klimom prošetajte se.