15
U manastiru Tumane juče je održano presvlačenje moštiju Svetog Zosima, kojem je prisustvovalo na hiljade vernika. Tim povodom prisećamo se priča koje smo tamo čuli od vodiča.
U podnožju golubačkih planina, devet kilometara od Golupca, na levoj obali Tumanske reke, okružen šumom, nalazi se manastir Tumane, jedina zadužbina Miloša Obilića koji je u čast Svetog Zosima započeo podizanje svetinje. U manastiru se danas nalaze mošti Prepodobnih Zosima Sinaita i Jakova, česnica moštiju Svetog Nektarija i ikona Kurske Majke Božije.
Razlog zbog čega Tumane posećuje sve veći broj ljudi, jesu iskustva onih kojima je poseta ovoj svetinji navodno pomogla u iceljenju duše i tela. Za neke su to samo priče, drugi iskreno veruju u njih.
Vladana Rakić, koja organizuje poklonička putovanja u Tumane, kaže da sve zavisi od toga sa kolikom verom pojedinci odlaze u Tumane i koliko se duboko zamisle nad onim što imaju, a da njena lična iskustva govore da joj svaka poseta ovom manastiru razbistri misli o njenim problemima i da ih lakše podnosi i prevazilazi. Ne propušta da i sama podeli priče o „čudima“ kojima je svedočila. 
Manastir Tumane Foto: Slavica Panić/Nova.rs
Vladana dobro pamti suze jedne žene, njene saputnice, koju je uplakanu našla u autobusu.
„Dok traje poseta često dolazim do autobusa, za slučaj da nekom od putnika nešto treba. Dosta ranije pre polaska, zatičem jednu našu saputnicu, koja sedi i plače u autobusu. Uplašeno sam je pitala šta se desilo, da li je sve u redu? Ona mi odgovara da joj je dobro, da plače od sreće jer je, kako mi je rekla, posle deset godina prvi put ništa ne boli. Imala je uznapredovanu multiplesklerozu, zbog koje se sa teškom mukom kretala“, seća se Vladana i navodi još jedan primer.
Pročitajte još:
„Nije unutra bila gužva, ispred mene je jedna starija žena sa unukom, prišle su i poklonile se moštima. Posle toga devojčica se svojoj baki obraća imenom, što ni za koga nije ništa neuobičajeno, sem za baku. Žena se okreće ka detetu, vidno šokirana, i počinje da plače. Kasnije saznajemo da je to bila prva izgovorena reč njene unuke, koja za svojih sedam godina nikada nije ništa izgovorila“, ispričala nam je Vladana.
Ne zna se tačno kada je manastir Tumane izgrađen, a prvi put se na popisu pojavljuje u 16. veku. Za sam naziv manastira vezuje se nekoliko predanja u koje je uključen Miloš Obilić.
Ovaj slavni kosovski junak rođen je u selu Kobilje, u čijoj okolini je išao u lov. Jednom prilikom tokom lova ranio je isposnika Zosima Sinajita, koga je odmah odveo vidaru kako bi pokušao da ga izleči. Isposnik je tada rekao uzrečicu „Tu mani”, što u tom slučaju znači „Nema leka, pusti da tu umrem”. U želji da okaje svoj greh, Miloš je kao zadužbinu podigao manastir u koji je smestio pustinjakove mošti. Dok je trajalo zidanje, Milošu je stigao poziv od kneza da krene u boj uz reči „Tu mani, pa dođi na Kosovo”. Tako je dva puta izrečeno „Tu mani” i ovom manastiru nadenuto je ime Tumane. A, sada je manastir Tumane jedan od najposećenijih manastira u Republici Srbiji jer se veruje da molitve monaha, a pod svecima Zosimom i Jakovom, mogu da dovedu do izlečenja. Oni koji žele porod, a ne uspevaju i ljudi sa teškim zdravstvenim stanjima odlaze tamo tražeći pomoć. A, mnogi tvrde da su je i dobili.
Uglavnom se nose majice obolelih ljudi i teških pacijenata, a pored toga nose se i darovi za manastir koji naravno nisu obavezni poput ulja, brašna, peškira i sveća.
U manastiru Tumane se zatim prisustvuje liturgiji, nakon čega čega se formira red kako bi svi prišli moštima svetaca. Ako je lepo vreme mošti svetog Zosima i Jakova budu napolju, tako da ljudi mogu polako da prilaze i prinesu majice svojih dragih, a obolelih ljudi, ako oni lično nisu u situaciji da dođu. Zatim se te majice stavljaju na mošti koje su prekrivene staklom i daju ih svojim bolesnima da ih nose. Majice su osveštene, tako da ne postoji nikakav problem da se peru sasvim normalno.
Ako su ipak oboleli ljudi u mogućnosti da dođu u manastir Tumane, za njih se čitaju posebne molitve za isceljenje. Važno je naglasiti da oboleli u toku liturgije imaju mogućnost i da se pričeste, bez obzira da li je vreme posta ili ne. Bolesni uvek mogu da se pričeste, jer kako se smatra, njihova duša traži i potrebuje isceljenje.
Manastir Tumane je pravoslavni manastir Eparhije braničevske Srpske pravoslavne crkve čiji je arhijerej episkop Ignatije. Nalazi se u središnjoj Srbiji, tačnije na levoj strani Tumanske reke, na oko devet kilometara od Golubca. Manastir Tumane je smešten u podnožju golubačkih planina i okružen je šumom.
Manastir Tumane beleži rekordne posete iz godine u godinu, i taj broj nikako ne opada. Jedan od razloga su upravo čuda koja se vezuju za ovo sveto mesto. Ovaj manastir poznat je po mnogobrojim situacijama, koje je ipak vrlo teško racionalno objasniti, poput čudotvorne ikone Majke Božje „Kurskaja” o čijem pomeranju ruke gore dole tokom rata devedesetih, svedoče brojni sveštenici i vernici. Istaknute su brojne različite vrste isceljenja i ozdravljenja vernika, i to uz pomoć molitvi koje su im iščitavali monasi.
U manastiru Tumane čita se molitva za zdravlje i za bezdetne roditelje Svetog Zosima i Jakova, ali se ta molitva može i naručiti. Taj koncept zdravlja za crkvenu službu važi i za fizičko zdravlje, ali i duhovno, čak uključujući i materijalno blagostanje.
Ova usluga molitve za zdravlje može se i naručiti u Manastiru Tumane, tako što sami možete napisati imena onih za koje želite da njihova imena budu na listi, i uz dobrovoljnu, neobaveznu donaciju njihova imena će se čitati i za njihova imena će se moliti u okviru crkve.
Prepodobni Zosim Tumanski je bio jedan od sinaita iz druge polovine 14. veka koji su u Srbiju došli za vreme vladavine Kneza Lazara.
On je po predanju živeo sam u kamenoj pećini u blizini manastira Tumane, gde ga je i Miloš Obilić tokom lova ozledio i nažalost pustinjak je preminuo. Na mestu gde je Zosim izdahnuo, Miloš ga je sahranio i nad tim grobom podigao je crkvu. Danas je to manastir Tumane.
I tokom 19. veka spomen Prepodobnog Zosima bio je veoma razvijen i dobar glas se daleko čuo. Zato je narod izdaleka dolazio i molio se na njegovom grobu, te po mnogim tvrdnjama i dobijao isceljenje. Za njega se smatra da je proslavljen od Boga čudotvornim darom i kao takav i dalje se smatra velikim zastupnikom pravoslavnog naroda, koji mu svakodnevno s ljubavlju i u nadi pritiče.
Još jedan svetitelj je vrlo značajno ime za Manastir Tumane, a to je Sveti Jakov. On je sahranjen u ovom manastiru, a njegove su mošti otkrivene 21. oktobra 2014. godine.
U manastiru Tumane se nakon liturgije čita akatist posvećen Svetom Zosimu i Svetom Jakovu. Akatist svetiteljima se tako čita u svakoj crkvi ili manastiru gde se nalaze mošti. Čitanje traje oko pola sata, nakon čega se miropomažu svi prisutni osveštenim uljem.
Akatist je u stvari žitije ovih svetaca, priča i molitva o njihovom stradanju, a kasnije prosvetljenju. I na jedan način ovo je pevanje o njihovom životu, skromnosti, delu, viteštvu, svetlosti, o njihovim isceljenjima kroz pripev i njihovoj stopostotnoj veri i neodstupanju od vere u Isusa Hrista.
Manastir Tumane je kao što je već napomenuto izuzetno popularan upravo zbog brojnih legendi i predanja o iskustvima isceljenja.
Priča se, na primer, o čoveku koji je doživeo izliv krvi u mozak nakon čega je pao u komu. Doktori su saopštili da je klinički mrtav, te da rešenje ne postoji i da se porodica spremi na najgore. Jedan član porodice se zatim uputio u manastir Tumane na molitvu. Istog dana, posle molitve u manastiru Tumane, čovek se neočekivano probudio iz kome. Kako nije mogao na noge, zadržali su ga još malo u bolnici, ali oporavljao se veoma brzo. Za to vreme, dve večeri zaredom sanjao je isti san. U snu je stajao bos u rečici Tuman, koju inače nikada nije video, gde mu je prišao kaluđer. Kaluđer ga je pomilovao po glavi i rekao da će prohodati i izaći iz bolnice. Došla mu je rodbina u poseti i u strahu pridržali su ga dok je ustajao. Ipak, on je to učinio bez problema i tako je otpušten kući.
Narodno predanje pamti i priču mladog bračnog para koji nikako nije uspeo da svoj brak kruniše detetom. Uz brojna mišljenja lekara, analize i testove, potpuno su izgubili nadu. Otišli su u manastir Tumane, bez velikih očekivanja, ali sa ogromnom željom da im nešto pruži spokoj. Nakon samo mesec dana od posete manastiru saznali su da očekuju bebu.
Dok je jedno potpuno zdravo dete naglo počelo da se razboljeva. Jedan po jedan organ su joj otkazivali, a lekari nisu znali o čemu se radi i svi su se pripremali na najgore. Majka je zamolila da se u manastiru Tumane pomole za njeno zdravlje, a igrom slučaja majka čije je dete ležalo u sobi pored, joj je dala ulje iz manastira Tumane da pomaže svoju ćerku. To je ova majka i učinila sve vreme moleći se za njeno zdravlje. Nakon pet sati, zapsoleni su došli sa intezivne nege i saopštili da je njenoj ćerki funkcija srca bolja za deset posto, nakon dva dana parametri su stabilni, a nakon tri dana njeno dete počelo je da diše bez aparata. Srce joj samostalno radilo, a nakon četvrtog dana njeno dete je moglo i da je zagrli, govori ova priča.
Naravno, sva ova predanja su nešto u šta deo ljudi veruje, dok su mnogi skeptični. Ali, o tome da dosta ljudi tamo traži utehu u trenucima teških bolesti, govori da broj verujućih nije mali.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
