3
Šta znače brojke i boje u koje gledamo?
Grad kao u zoni sumraka, vazduh ne da se vidi i oseća nego je napolju sve teže disati, pa je i odlazak u prodavnicu često poduhvat, a kamoli šetnja ili vežbanje na otvorenom. Onda i ne čudi što je mnogima dnevna rutina postalo gledanje u aplikacije koje pokazuju koliko je vazduh zagađen, tj. koliko je otrova u njemu.
Doktor nauka Andreja Stojić nedavno je istakao da uređaji za zagađenje ne mere sve parametre i da, kad bi merili, situacija bi bila još gora, tj. videli bismo u kakvom stvarno užasu živimo.
„Nažalost, sajtovi kao što je AirVisual upozoravaju samo kada su u vazduhu osnovne zagađujuće materije, tj. njih osam, a u atmosferi urbane sredine postoji 10.000 različitih vrsta zagađujućih materija. Postoje jedinjenja bez mirisa, ukusa i boje koja u minimalnim koncentracjama mogu biti okidači najgorih oboljenja, a da sajtovi poput AirVisual pokazuju sve zeleno. Ali moguće je i obrnuto – pri prodoru saharskog peska aplikacije mogu pokazivati sve crveno, a da je uticaj na zdravlje minimalan.“
I otuda pitanje koliko možemo da se oslonimo na te aplikacije i da li su one beznačajne.
„Ne, nisu beznačajne. To je indikator za jedinjenja koja se mere, ali postoje hiljade drugh materija koje su opasne, a ne registruju se. Dakle, situacija je potencijalno gora nego što smo svesni. Naslućujemo da je gora, ali nemamo informaciju. Mi merimo samo nekoliko opasnih jedinjenja, a u Americi mere 188 mutagenih kancerogenih jedinjenja. Pritom, to merenje skoro da ne postoji ni u Evropi – tu postoji tek sedam uređaja koji mere 40 polutanata.“
A šta nam pokazuju aplikacije koje nam jesu dostupne? Šta možemo da vidimo iz onoga što jeste merljivo kod nas? O tome smo razgovarali sa Bojanom Simišićem iz Eko straže, neformalne grupe građana kojima je cilj širenje svesti o značaju borbe za zaštitu životne sredine, na prvom mestu vazduha.
„Aplikacije koje su nam dostupne koriste zvanične podatke sa mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine. Najpopularnije aplikacije za zagađenje vazduha su BeoEko, AirVisul, AirCare i xEco. Sve one pokazaju isto – da je vazduh zagađen i nijedna nije bolja od druge, samo se razlikuju u finesama. AirVisual je popularan jer slaže najzagađenije gradove sveta u tabeli i ljudi onda jasnije shvate koliko je kod nas stanje opasno, recimo, kad je Beograd zagađeniji od Nju Delhija. AirCare je dobar jer možeš da odabereš svoju mikrolokaciju, xEko je dobar jer slaže gradove u Srbiji i u kategorijama“, kaže Simišić.
On ističe da su uređaji koje održava Agencija za zaštitu životne sredine, a čije podatke uzimaju ove aplikacije, jako skupi i isti se koriste i po Evropi.
„Oni zaista pokazuju kakvo je stanje – kod nas pokazuju zagađenje, tamo ne pokazuju. Po tim podacima smo mi najzagađeniji u Evropi, uz Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. Evropska agencija za zaštitu životne sredine, kada radi godišnji izveštaj i proceni da od zagađenja kod nas umre 15.000 ljudi, oni podatke uzimaju sa naših mernih stanica.“
Pročitajte još:
A šta tačno pokazuju te aplikacije za zagađenje vazduha?
„One pokazuju indeks kvaliteta, to su one brojke 168, 152… Dovoljno je videti preporuku koja na aplikaciji stoji uz boju i broj, recimo, vazduh je opasan da se izlazi napolje. Ali u svemu je najbitnija količina PM 2,5 čestica u vazduhu. One formiraju taj indeks i količina tih čestica kod nas u vazduhu je najdramatičnija u Evropi.“
#related-news_0
Pritom, kako kaže Simišić, to akutno stanje nije toliko alarmantno, već to što je kod nas stuacija hronična.
„Kad šest meseci godišnje udišemo takav vazduh, dobijemo dugoročne posledice. Kratkoročne su, recimo, peckanje u grlu i očima i njih bismo nekako preživeli, ali dugoročne su opasne jer nam se u organizmu gomilaju PM čestice. Naše arterije nisu kao kod nekog ko živi u Norveškoj i zato nam je sedam godina kraći vek.“
Simišić dodaje i da pored popularnih aplikacija za zagađenje vazduha postoje i građanske stanice na sajtu Sensor Comunity koje u građani postavili poput kućnih merača.
„One su poprilično tačne, ali ne mogu da se koriste u naučne svrhe jer nisu usavšene. One svakako takođe daju merodavne podatke i njih građani postavljaju i širom Evrope i kod nas – tamo gde nema zvaničnih, a kako bi se mapa pokrila. To je poput toplomera, vi kod kuće imate jedan koji nije možda usavršen kao onaj kod lekara, ali ako pokaže da imate temperaturu 40, znate da je tako i da temperatura nije 37, iako aparat nije profesionalni. Njih lokalna samouprava mora da koristi tamo gde nemaju svoje.“
Ipak, naš sagovornik ističe da je najbolje pratiti zvanične izvore kako ne bi bilo zabune.
„Mi se u svakom slučaju držimo zvaničnih podataka. A po tim zvaničnim podacima i aplikacijama mi smo jako zagađeni. Po tim zvaničnim podacima se kod nas jako mnogo umire od zagađenja. Zagađen vazduh je tihi ubica koji nas ubija na duže staze.“
BONUS VIDEO: Ozbiljno shvatite zagađenje vazduha
