0
Aleksandrija Okasio Kortez, kongresmenka Demokratske partije, u Kapitolu je održala govor koji će dugo ostati upamćen. Ona je lično bila žrtva verbalnog uznemiravanja od strane republikanskih kongresmena Teda Joha i Rodžera Vilijamsa, a njeno iskustvo, kako je i sama primetila, nije usamljeno. Ono o čemu govori ova kongresmenka pretrpela je većina žena, u svim zemljama sveta, bar jednom u životu. Zato će se sigurno mnoge od nas prepoznati u situacijama koje je Okasio Kortez opisala.
„Pre otprilike dva dana, pela sam se uz stepenice Kapitola kad je kongresmen Joho iznenada naišao iza ugla, a bio je u pratnji predstavnika Rodžera Vilijamsa i pratili su me uz stepenice Kapitola naše države. Gledala sam svoja posla, kada mi je Joho uperio prst u lice, nazvao me odvratnom, nazvao me ludom, rekao mi da sam sišla s uma i nazvao me opasnom. Zatim je napravio još nekoliko koraka, i nakon što sam mu rekla da je nepristojan, prodrao se „vi mene zovete nepristojnim“ . (..) Ispred Kapitola su bili novinari, a ispred njih me je kongresmen Joho nazvao „jebenom kučkom“. To su bile reči koje je Joho rekao jednoj kongresmenki. Kongresmenki koja predstavlja ne samo 14. Kongresni okrug Njujorka, već i svaku kongresmenku i svaku ženu u ovoj zemlji“, započela je svoj govor Okasio Kortez.
Ova mlada političarka je od starijih kolega doživela poniženje, vređanje i blaćenje kakvo su na svojoj koži osetile i brojne srpske žene koje se bave politikom. Setimo se samo kako je lider SRS Vojislav Šešelj planirao da napiše knjigu „Aleksandra Jerkov ustaška k..va“, o mladoj poslanici DS-a, a i Mariniki Tepić je uputio strašne uvrede, kao i Nataši Kandić.
Neprijatna iskustva omalovažavanja nisu nešto što se dešava samo ženama u politici, kako je to odlično zapazila Okasio Kortez.
„Sve smo morale da se suočimo s tim u nekoj formi, na neki način, u nekom obliku, u nekom trenutku našeg života. Želim da budem jasna da me komentari kongresmena Joha nisu bili duboko povredili, niti su me dotakli, jer ja sam radila poslove radničke klase. Bila sam konobarica u restoranima. Vozila sam se metroom. Šetala sam ulicama Njujorka, a ova vrsta izražavanja nije nova za mene. Čula sam reči koje je izgovorio gospodin Joho i od muškaraca koji su me maltretirali u restoranima. Izbacivala sam iz bara ljude koji koriste jezik poput gospodina Johoa, i susretala sam se sa ovakvom vrstom maltretiranja vozeći se metroom u Njujorku“, ispričala je kongresmenka.
Verovatno je većina žena koje su radile kao konobarice doživela upravo ovo: uvrede, dobacivanja, nepristojne dodire. Svaka žena koja koristi javni prevoz u Srbiji ili bilo gde drugde sigurno bi imala svašta da ispriča. Lično poznajem devojku pored koje je muškarac bez imalo srama masturbirao u autobusu. I niko nije reagovao. Drugu prijateljicu je takođe muškarac pratio po Brankovom mostu, pokazivavši joj polni organ. Niko ga nije u tome sprečio. A ima i mnogo, mnogo gorih priča od njihovih.
Zaista je jeziva činjenica da su takva iskustva univerzalna, a i iz toga proizlazi jasan zaključak da je u pitanju kultura patrijarhata, na šta ukazuje i sama Okasio Kortez.
„To nije novo, i to je problem. Gospodin Joho nije bio sam. Hodao je rame uz rame sa kongresmenom Rodžerom Vilijamsom i tu možemo primetiti da se ovde ne radi o jednom incidentu. To je stvar kulture. To je kultura imuniteta, prihvatanja nasilja i nasilnog jezika nad ženama i čitava struktura moći koja to podržava. (…) Dehumanizujući jezik nije ništa novo, a ono što vidimo je da se ovakvi incidenti dešavaju po obrascu. Ovo je obrazac stava prema ženama i dehumanizacije drugih“, jasno govori ona.
Pročitajte još:
Ova pojava je toliko prisutna da mnoge žene jednostavno nauče da žive sa svim uvredama koje dobijaju, a i sama Okasio Kortez kaže da nije reagovala na prozivke kolege, sve dok nije videla da on ne samo da neće da joj se izvini, već je imao i „opravdanje“ za svoje ponašanje, naglasivši da on tako priča jer ima ćerku i jer je „porodičan čovek“.
„Ne treba mi izvinjenje kongresmena Joha. Jasno je da ne želi da mi se izvini. (…) Ono što meni smeta je korišćenje žena, supruga i ćerki kao štit i izgovor za loše ponašanje. Gospodin Joho je spomenuo da ima ženu i dve ćerke. Dve godine sam mlađa od najmlađe ćerke gospodina Joha. I ja sam nečija ćerka. Moj otac, na sreću, nije živ da vidi kako se gospodin Joho odnosio prema njegovoj ćerki. (…) Zato što verujem da to što ima ćerku, ne čini muškarca pristojnim. To što ima suprugu ne čini ga pošetnim. Tretiranje ljudi sa dostojanstvom i poštovanjem čini pristojnog čoveka, a kada pristojan čovek pogreši, kao što to svi činimo, on se trudi da to ispravi i da, on se izvinjava“, poentirala je Okasio Kortez.
Snažna poruka ove političarke je jasna: fasade svih moćnih, „ostvarenih“ muškaraca sa idiličnim porodicama padaju u vodu kada im se suprostave žene koje jasno vide šta se zapravo krije iza njihovih ispeglanih imidža, i koje nije strah da javno na to ukažu.
Ovaj govor je jedan korak dalje ka borbi protiv mizogine kulture kakva vlada u Americi i u većini zemalja sveta, koja se mora osvestiti i najzad konačno – menjati.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
