Šta mislite o modernim domaćicama?
Muž ima baš dobru platu i, što se prihoda tiče, žena apsolutno ne mora da radi i onda se sasvim posveti deci i kući. Kako to sve deluje ljudima u Srbiji? To se nedavno zapitao jedan korisnik Redita.
“Da imate dovoljno para da vam normalno funkcioniše porodica, da li biste očekivali od žene da radi, tj. da možete da birate da radi ili ne – šta biste izabrali“, kazao je on uz napomenu da se naravno žene pitaju da li hoće ili neće da rade.
I odmah se diskusija rasplamsala.
“Za porodicu sa decom idealna situacija je da jedan partner ne mora da radi. Koji je iznos za to potreban, neka svako zaključi, ali minimum neke dve plate. Mnogo porodica danas pati jer oba roditelja rade. Ne samo zbog posla već zbog kvaliteta poslova, sigurnosti, radnog vremena, strukture školstva, itd. Situacija gde jedan partner ne bi radio bi mnogo poboljšala život porodici. Taj partner nema razloga da se oseća nešto manje bitnim, može slobodno da se oseća više bitnim. Čak, u toj imaginarnoj situaciji, na državnom nivou uveo bih ordenje za te ljude da se prepoznaju njihovi doprinosi porodici u smislu nukleusa društva.“
Ali…
„Ne bih očekivao da žena radi, ali takođe bavljenje nečim i doprinos društvu je integralni deo nečijeg blagostanja. Teško da se možeš osetiti istinski samopouzdano ako čitavo tvoje postojanje zavisi od nekog. A to se onda odražava na vezu. Sve ostalo je dogovor“, kaže se u jednom komentaru.
A šta kažu žene na to?
“Da sam multimilionerka i da znam 100% da nikad neću ostati bez para, mislim da bih i dalje htela da dečko nešto radi, makar neki hobi jer bićima je prirodno da stvaraju i mozak krene da se raspada kad ne radiš ništa… U realnijoj situaciji posao domaćice je izuzetno nezahvalan jer onda gubiš radno iskustvo, a ne može niko da ti garantuje da ćete zauvek živeti srećno. Plus realno mislim da su muškarci više romatičniji nego žene jer nijedan lik ne razmišlja e šta ako se meni nešto desi, kako će moja deca da budu zbrnuta, nego samo ti uživaj, ja ću sve da pokrijem. To jeste u teoriji divno, ali u praksi može da bude vrlo nezgodno i za ženu i za decu. Tako da domaćica sistem je kul samo kad sa sigurnošću možeš da kažeš da, ako se mužu nešto desi, imaš 100% podršku za izdržavanje dece i može neko od prijatelja da te ubaci negde da radiš.“
I drugi navode da je jako bitno raditi bilo šta, nevezano da li ste muško ili žensko, jer to pruža osećaj zadovoljstva, neguje samopouzdanje, a pritom kada deca odrastu i roditeljiima ne trebaju toliko kao kad su mala, praznina u slobodnom vremenu postaće velika.
“Mislim da žena treba da ima neki posao, bez obzira na materijalno stanje. Neka muž zarađuje i 10,000 evra mesečno, da se njena plata recimo ne oseti, ipak je tu stvar socijalizacije i boravka među ljudima. Mislim da bi to pozitivno uticalo na ženu/devojku jer bi joj dalo mogućnost da se i sama ostvari u nečemu ili bi joj bar dan bio ispunjen nečim. Maksimalno bih podržao tako neku želju za nekim poslom, ali ne bih insistirao na tome.“
“Ne bih živeo sa nekim bez ambicija. Kakva crna domaćica danas. I da oboje ubijamo sa platama, nema to veze.“
Ali ako obaveze nisu podeljene, nego na jednom partneru bude najveći deo brige oko dece, a uz to i radi, ima li rešenja?
“Kao žensko mislim da bi trebalo da postoji veća ponuda part time poslova. Mislim da je to neki idealan balans, pogotovo dok su deca mala. I to nevezano za pol. I jedni i drugi zaslužuju pravo da biraju koliki broj sati žele da rade. Ako su finansije problem, onda bi mogli da se smenjuju. Pa npr. jedne godine muškarac radi pola radnog vremena, druge godine žena. U tom slučaju ničija karijera ne bi trpela, niko ne bi rizikovao da sagori, dugoročno bi svima bilo bolje. Deci su potrebna oba roditelja, a činjenica je da muškarci mogu da obavljaju kucne poslove, tako da mislim da je to ultimativna win win situacija.“