Naši preci su cicvaru jeli često, a domaćice ponoso iznosile pred goste. Nije se mogla zamisliti kuća bez ovog jela. Da li ste znali da i u srpskoj tradiciji ima primera mešanja ukusa - slanih sa slatkim. Hercegovci su do danas zadržali običaj da cicvaru jedu prelivenu medom. Da li ste vi probali ? Ako niste, proverite da li vam paše takva kombinacija.
Cicvara je sastavni deo srpske, crnogorske, krajiške i istočnohercegovačke kuhinje. Prvobitno se pravila od, pre svega pšenice, ali i raži, ječma, ovasa.
Od 17. veka kada se pojavio kukuruz i osvojio njive Balkana, kukuruzno brašno je preuzelo ulogu glavnog sastojka cicvare. Naravno uz nezaobilazni, kajmak ili skorup, sir punomasni, kao onaj iz mijeha…
Sve je to, u kombinaciji kukuruznog brašna sa potočare učinilo ukus cicvare savršenim. Naši preci su je jeli često, a domaćice sa ponosom iznosile pred goste. Nije se mogla zamisliti kuća bez dobre cicvare. Iako jednostavno jelo, njegova priprema traži trud i posvećenost.
Oko pola sata, koliko traje priprema, neophodno je neprestano prisustvo vredne ruke i mešanje – neprekidno, sve dok cicvara ne „pusti“ mast. Zato su naši stari govorili da bi cicvara uspela „treba da se oznoje i domaćica i cicvara“.
Na žalost, ovo jelo je zadnjih decenija neopravdano zapostavljeno. Šteta, jer je ne samo ukusno i kalorično, već i zdravo kada se pripremi sa dobrim – domaćim mlečnim namirnicama i integralnim brašnom.
Iako retko i danas se u nekim domaćinstvima koja drže do sebe, cicvara rado iznosi pred gosta. To u Crnoj Gori, kao i pršut sečen pred gostom, predstavlja odavanje najveće počasti. Hercegovci i danas ne propuštaju da uz cicvaru pred gosta stave i hercegovački med za preliv, kako se to u Hercegovini od vajkada činilo.
250 gr kukuruznog brašna
250 gr pšeničnog integralnog brašna
250 g kajmaka
150 gr kravljeg ili ovčijeg punomasnog sira
1 kašike svinjske masti
1 L vode
so
Cicvara se kuva u plićoj šerpi oko pola sata na sledeći način – u provrelu i posoljenu vodu, dodati mast i kajmak, pa postepeno sipati brašno i kuvati na umerenoj vatri uz neprekidno i brzo mešanje, uvek u jednom pravcu.
Cicvara je gotova kada se mast podigne na površinu, a smesa počne odvajati od dna posude i cela okretati za varjačom.
Tada se proveri da li je dovoljno slana, a onda joj se doda sir, skloni sa vatre i meša još nekoliko minuta dok se sir ne otopi i sjedini.
Cicvara se servira u neku lepu zdelu iz koje se sipaju pojedinačne porcije. Iznesite na sto i kiselo (najbolje domaće) mleko. Hercegovci cicvaru jedu prelivenu medom, pa ako već niste, probajte kako vam paše takva kombinacija.
Prijatno, želi vam Majstor amater!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: