Branko Gligorić nije profesionalni kuvar, ali ko god je imao sreću da sedne za njegovu trpezu, dugo je to iskustvo prepričavao.
Ovaj gospodin i domaćin starog kova među prijateljima je poznat kao vrsni poznavalac gastronomije, koji svako jelo priprema sa najvećom pažnjom i osećajem za lepo, u svakom smislu te reči. Beskompromisan kad je u pitanju pojam „domaćeg“, neće vam dozvoliti da mu u kuću unesete teglu industrijskih krastavaca, a kao pravi hedonista jednaku će brigu posvetiti odabiru kvalitetnih namirnica i najboljeg vina koje ide uz sve to, kao i prezentovanju konačnog rezultata. A ako je verovati onima koji su probali Brankovu kuhinju, taj rezultat je uglavnom – nezaboravan.
Već u narednim danima shvatićete zašto nam je ogromna čast da na portalu ugostimo ovog majstora amatera čiji ćemo recept dana, uz kulinarske savete, počevši od danas, objavljivati svakog dana u podne.
Ja sam Branko Gligorić, hobista kulinar – „Majstor amater“. Jedini amater u timu profesionalaca prestižnog portala Nova.rs, koji predvodi verovatno poslednji mag stare srpske (čitaj „Borbine“) škole novinarstva Veselin Simonović. Zvali mene za saradnju. Nisam razumeo u kom svojstvu, sa kojom titulom. Kao majstora ili kao amatera!? Ispunjavam oba uslova. Pomalo sam i jedno i drugo. Svejedno. Rekli su: treba im hedonista, sladokusac i gastro hobista, koji kuva iz zadovoljstva i ljubavi. Taj sam! Ko uslikan!
Nisam ni nutricionista, ni profi kuvar. Ceo svoj profesionalni vek radio sam nešto sasvim drugo, pa iz te perspektive i sa tim emocijama gledam na kulinarstvo. Istini za volju, odvojen od profesije, u pauzama u koje me je prinudno gurnula samovolja mojih političkih neistomišljenika, isprobao sam se i kao ugostitelj. Devedesetih godina sa kafićem u centru Beograda i jednim restoranom sa tradicijom i šmekom boemske Čubure – kafanom koja „ima dušu“! Kasnije sam, iz sličnih razloga, ušao u novu avanturu. Sa uživanjem sam se posvetio kreaciji i čarima jednog vojvođanskog salaša. Sremačkog bez ostatka: sjajna kuhinja sa preukusnim, autohtonim vojvođanskim jelima, najbolja sremska vina i kuća rakije pod jednim krovom, dosledno izveden ambijent restauriranog paorskog domaćinstva. I naravno nezaobilazni tamburaši…
Elem, hrana mi nikada nije bila samo potreba. Mnogo više od toga. Kuvam sve ono što mi se „na oko“ svidi i od čega mi voda ide na usta. Kuvam za porodicu i prijatelje. Dabome, ako zasluže.
Prenosiću vam ta moja iskustva. Kroz „Recept dana“ deliću svakodnevno sa vama veštinu pripreme jela koja ne zahtevaju puno vremena. Koja su jednostavna, instruktivna i korisna za početnike, a interesanta i za vas koji posedujete više kulinarske veštine. Trudiću se da potrebne namirnice za pripremu budu dostupne uvek i svima.
Iako sam poštovalac tradicionalnih jela, naših izvornih recepata i ne veliki ljubitelj egzotike i stranih kuhinja, ipak neću zaboraviti ni recepte jela naših suseda, kroz rubriku „Šta kuvaju komšije“, kao ni svima na ovim prostorima bliske specijalitete nesrpskih nacionalnosti i naroda. Neće izostati ni kulinarske edukacije, saveti i zanimljivosti.
Elem, ovo će biti mesto izbora jednostavnih recepata pogodnih za svaki dan. Mesto za ukusna hladna i topla predjela, gurmanske ručkove, razne poslastice i kolače, posluženja za vaše žurke i svečanosti. Ukoliko tražite ideju za odličnu klopu – na pravom ste mjestu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare