0
Potpuna zabrana kretanja za starije sugrađane nikome nije lako pala, ali neki su rešili da ovo vreme iskoriste na što bolji način. Na to nas je danas podsetila predivna priča jedne Beograđanke o njenom tati.
Mina Stamenković, koja stoji iza Fejsbuk i Instagram stranice „Mina priča„, podelila je divan tekst o svom tati, koji je u toku trajanja karantina pronašao najbolji recept za to kako da vreme provede kreativno i produktivno:
„Mnogo sam ponosna na svog tatu. Zahvalna sam do neba i još dalje. Tata je trenutno sam u stanu, zbog godina nije preporučljivo da izlazi, a ni nama da se šetkamo. Poštujemo to prvenstveno zbog svog zdravlja, zdravlja naših bližnjih, ali i svih drugih, a sve u nadi da se ovo što pre završi.
Elem, nikada nisam razmišljala da bi ovako nešto moglo da nas razdvoji. A zašto bih i mislila o tome?
Kada je sve počelo nisam znala kako će se on snaći u svemu. Već sam u glavi razvila strategiju da mu objasnim zbog čega je dobro da ne izlazi, zašto ne možemo da dolazimo itd. Ali eto. Naučila sam i ja nešto novo o osobi koja mi je najvažnija i najbliža.
Pročitaj još:
Tata i izolacija: Ima 71 godinu, a svakodnevno gazi steper (3 puta dnevno) jer ne može da izlazi u šetnju, kuva i to ne neka dosadna jela (pasulj, kupus), već uključuje maštu i i te kako udovoljava sebi. Sprema palačinke jer ga je moja sestra podsetila. Da li znate osobu koja bi samoj sebi ispekla nekoliko palačinki samo da se zasladi? Baš bi se retko koja žena iscimala i za 10 palačinkica palila ringlu. Sređuje stan, smišlja kako će da opere kuhinju i prozore (opet) jer ionako nema šta da radi. Čita (trenutno „Magiju Beograda“ Mome Kapora) i oduševljen je jer ga vraća u mladost. „Unu“ je pročitao prošle nedelje. Rešava ukrštene reči da mu mozak ne zakržlja. Igra šah na netu i zove da se pohvali u koliko poteza je matirao kompjuter. Ima diiiiivne, predivne komšije koje ga paze i svakodnevno su tu da ga pitaju treba li mu nešto. Hvala vam, ljudi! Mesi hleb i sa kvascem i bez njega jer što da cima nekog da mu kupuje. Gleda kaubojske filmove, a politiku samo koliko da čuje nove mere. Ujutru prati školu na televiziji, kaže zbog Vasilija i da mu prija da se nečega podseti.
To vam je moj tata u izolaciji. To je moj tata koji je u mojim i sestrinim očima najveći heroj ove situacije. Preponosna sam na njega i kada pomislim da ne znam kako bih se organizovala ovih dana, zapeče me nešto u oku, bude me sramota ovih mojih godina i hitam. Volim te, tata.“
