0
Dok su klinci mali, ume da bude simpatično kad slažu. Ali kad malo porastu i pođu u školu, onda to više nije toliko slatko. Od 12. godine laži mogu da budu veoma ozbiljne, pa dečji psiholog Nikolina Milosavljević za Novu objašnjava šta je najbolje da roditelji rade u takvim situacijama.
Nijedan roditelj ne želi da njegovo dete jednog dana bude lažov i da se, svaki put kada se nađe u neprilici, izvlači koristeći laži. Međutim, laž je deo svih nas i istraživanja su pokazala da svi mi jednostavno nekad slažemo.
A zašto deca lažu, ponekad mnogo?
„To zavisi od uzrasta, ali i od toga koliko se dete oseća prihvaćeno od roditelja. Kada deca uđu u začarani krug laganja, iza toga stoji strah da ne budu kažnjeni, a kazna za dete može biti i ljutnja roditelja ili i grdnja. Dakle, ne mora da bude u pitanju samo strah od fizičke kazne. Takođe, dete može da uđe u učestalo laganje kada se ne oseća sigurno da može da kaže istinu. To je takođe znak roditelju da razmisli o tome da li treba da promeni pristup prema detetu kako bi se stvorila atmosfera za dete da se oseća sigurnije (da nakon govorenja istine neće biti kažnjeno, kritikovano i postiđeno) da se otvori i ispriča istinu o nekom događaju“, kaže za Novu dečji psiholog Nikolina Milosavljević.
Kako nastavlja naša sagovornica, nikako nije svejedno kad roditelj od svog deteta čuje laž i vrlo je moguće da će se i sam u toj situaciji osećati povređeno.
Da bi se došlo do najboljeg rešenja, ona izdvaja nekoliko ključnih situacija i saveta za roditelje mališana koji lažu.
Skoro 90 odsto ljudi je izreklo svoju prvu laž u najmlađem uzrastu (između druge i treće godine života). Međutim, dete u predškolskom periodu ne zna tačno šta je laž, kao i kada ona počinje i gde se završava.
„Zbog nerazvijenosti mozga da se razlikuje realnost i mašta, deca često mogu da slažu zato što su se zbunila ili je to ispunjenje neke njihove želje. Takođe se dešava da dete slaže roditelja kada mu on postavi takvo pitanje koje navodi dete da izgovori laž. Isto tako, razlog može da bude i to da dete jednostavno želi da udovolji roditelju.“
Na uzrastu od oko 7-8 godina deca počinju da lažu u vezi sa školom, domaćim zadacima, učiteljima i prijateljima. Iako tada razlikuju laž od istine, ipak njihove laži je i dalje lako razotkriti.
„Razlozi su veoma slični onima zbog kojih i odrasli lažu: da se pokažu u boljem svetlu (pred svojim vršnjacima), da se izbave iz neprilika ili da udovolje drugima“, kaže dečji psiholog Nikolina Milosavljević.
Kad mališan slaže, roditelj se prvo obično zbuni, a onda ubrzo nakon toga dođe ljutnja na dete ili osećanje povređenosti.
„Kada roditelj oseti ove emocije prema detetu, često upada u kritikovanje ili u držanje lekcija. Ukoliko se istina otkrije, a najčešće je u pitanju neka greška koju je dete načinilo i želi da je sakrije, ono bude dodatno kritikovano, a neretko roditelji i viču. Međutim, baš ta atmosfera osuđivanja navodi dete da ponovo u nekoj drugoj situaciji laže i prikriva istinu. Razlog tome je što se jednostavno ne oseća sigurno da prizna svoju grešku i sledeći put, kada se nađe u sličnoj situaciji, kako bi izbeglo kritikovanje, vikanje i držanje lekcija, ponovo krije istinu“, kaže Nikolina Milosavljević.
A umesto tog kritikovanja i držanja lekcije roditelj može da istraži nešto mnogo važnije od te trenutne laži, a to su razlozi zbog kojih dete ne želi da podeli pravu istinu sa roditeljem.
„Tonom punim radoznalosti i topline, roditelj može reći detetu – hm… to mi ne deluje kao istina. Možda nisam u pravu, ali mi se čini da se bojiš da mi kažeš tačno šta se desilo. Čega se konkretno bojiš da kažeš isitinu?“
Pročitajte još:
Čak iako dete i dalje ne želi da ispriča šta se tačno desilo, tako mu roditelj daje do znanja da se nalazi u okruženju koje mu pruža sigurnost i garanciju da neće biti osuđen ili kritikovan zbog greške koja je deo učenja. Nekoj deci jednostavno treba vremena da skupe dovoljno hrabrosti da kažu šta se tačno dogodilo, napominje naša sagovornica.
Ukoliko dete kaže istinu koja se odraslom možda neće dopasti, bitno je da roditelj i dalje ne ulazi u kritikovanje, osuđivanje i držanje lekcija, već da pohvali dete zato što je reklo istinu i zahvaliti mu se na tome, zato što je i odraslima teško reći istinu, a kamoli detetu.
„Dete možete ohrabriti da nastavi da govori istinu sledećom ohrabrujućom porukom – znam da je nekada teško reći istinu i hvala ti na tome što si mi je sad rekao koliko god je istina loša. Zaista sam ponosan na tebe zbog toga što si imao snage za istinu. Volim kad si iskren sa mnom.“
Takođe, roditelji često postave pitanje takvim tonom da dete slaže samo da bi se izvuklo iz nevolje. Na taj način roditelj doprinese tome da dete automatski izabere laž.
„Na primer, ukoliko je roditelj naišao na prosut sok, verovatno će postaviti pitanje ljutitim tonom – jesi li ti prosuo sok ili ko je prosuo ovaj sok. Naravno, odgovor deteta je najčešće – nisam ja“, kaže Nikolina Milosavljević i dodaje da je moguć odgovor i potpuni tajac.
Umesto takvog pitanja roditelju će mnogo više pomoći da sazna istinu ukoliko situaciju koju vidi opiše bez ljutnje i osećaja povređenosti, a zatim mirno sačeka objašnjenje te situacije.
„Na primer – vidim da je sok prosut po podu. Često na to deca počnu da govore šta se tačno desilo i, još bolje, uzmu krpu da obrišu sok“, kaže naša sagovornica.
Kao i sa svim drugim u životu, i kod laganja nije sve crno ili belo. Nije svako laganje zlonamerno.
„Ukoliko dete dobije poklon koji mu se ne dopada, da li u toj situaciji treba da kaže – poklon je baš bez veze? Naravno da ne, jer će se osoba koja je donela poklon osećati povređeno. Zbog toga roditelji treba da izdvoje određene situacije kada je umesto iskrenosti bolje fokusirati se na pozitivne strane (kao što je situacija sa poklonom za rođendan)“, savetuje Nikolina Milosavljević.
Prirodno, najveći uticaj na to kakav će dete odnos imati prema istini i iskrenosti ima ponašanje roditelja u kritičnim situacijama.
„Bitno je da li roditelj govori istinu bliskim osobama, na koji način pokazuje svoju iskrenost i otvorenost prema porodici i prijateljima, kao i kako pristupa kolegama u poslovnom odnosu kada je u pitanju iskrenost. Dakle, roditelj je uzor detetu u svakom pogledu, pa i u ovoj oblasti“, zaključuje dečji psiholog Nikolina Milosavljević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
