U Hrvatskoj, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji stalna težnja da se ženama uskrati jedno od osnovnih prava - a to je odlučivanje o sopstvenom životu i telu, tačnije pravo na abortus. Jedna hrvatska novinarka je hrabro ustala protiv toga, i na svom primeru pokazala zašto je važno odbraniti ovo pravo.
Marinela Matejčić je Tviteru napisala potresnu priču svoje majke, što je reakcija na poslednju izjavu hrvatske političarke Karoline Vidović Krišto, koja bi trebalo da bude na čelu Odbora za porodicu i mlade u hrvatskom Saboru.
Naime, Krišto je nedavno izjavila da će jedan od ciljeva njenog političkog delovanja biti „borba protiv pobačaja“.
„Po mom iskustvu, ideologijom se ne bave ljudi koji su inteligentni i koji se bave činjenicama, a takvi su ljudi i u vjeri. Kada verujete u Boga, ideologija vas ne zanima. Treba čuti decu koja su preživjela pobačaj, razgovarati s onima koji su nakon provođenja pobačaja doživeli katarzu. Kada čuju iskustva tih ljudi, hrvatska će se nacija dići protiv pobačaja“, kazala je Vidović Krišto.
Ova opasna izjava žene koja će možda imati moć da odlučuje o fundamentalnim pravima žena, navela je Matejčić da napiše svojevrsnu ispovest, koju prenosimo u celosti.
„Mene je mama htela pobaciti. Ali nije mogla jer je bilo prekasno, no veze u bolnici i sve zajedno i krenula je prema komisiji. Prijateljica ju je zaustavila. Imala sam takvo užasno detinjstvo da ju uopšte ne krivim što nije želela doneti dete na svet.
I zbog toga, kao i situacije u kojoj sam se sama našla sa 23 godine, aktivno radim na tome da svaka žena ima pravo odabira i mogućnost prekida trudnoće ako je svesna da nije spremna i/ili ne želi biti majka.
Rado bih ugostila Vidović Krišto u radio emisiji da porazgovaramo o tome kako je to ‘preživeti pobačaj’ i što nedostupnost istog čini ženama i porodicama. Kako ljudi gladuju, kako deca umiru, kakve ožiljke to ostavlja na dušu i telo svih uključenih. Ona je ta koja pobačaj naziva ideologijom i onda se trsi nekom inteligencijom. Pobačaj je medicinska usluga. Žene koje zatraže pobačaj znaju zašto su ga zatražile, ne treba im ni sveštenik ni ginekolog objašnjavati da je za njih bolje da to ne urade. Niti Vidović Krišto.
Ako će raditi na tome da bude nedostupan, mi ćemo raditi na tome da žene imaju dostupne tablete za prekid pobačaja makar me u nekom momentu zatvorili zbog toga. Puna mi je vagina ovih spodoba koje svoje dane krate prateći šta se događa u maternicama drugih žena koje nisu u poziciji niti u životnom momentu (niti će ikad bit) imati dete. Imati dete je stresno, skupo, naporno – pogotovo u državi koja je neprijateljica žena i dece. Ovde je svako četvrto dete gladno ali ne – pobačaj je problem!
U zemlji u kojoj na hiljade žena nema pristup osnovnoj ginekološkoj nezi je pobačaj problem, ne to što nema jebenih ginekologa jer se neplanski ide sa specijalizacijama i grade se bolnice u BiH umesto da se sredi stanje u zemlji gde ekipa zapravo uplaćuje porez u državnu blagajnu.
Živimo u državi gde žene rade nenormalne smene, gde za bolovanje deteta do tri godine, kada bi prema zakonu trebale imati pravo na 100% plaće ostaju bez dobrog dela plate jer se skida ‘stimulacija’ ali to državu ne zanima. Više izgube za vreme bolovanja nego što bi zaradile da su išle na posao. Nema vrtića, školski kurikulum je disfunkcionalan kao 1993. godine, brije se na virtualnu školu dok deo djece živi u kućama bez sanitarija. Ne razumim kako itko na poziciji može reći ‘demografija’ i ‘pobačaj’ u istom toku misli bez jebenih osnovnih znanja o problemima u toj istoj zemlji.
Znam da je ovo hit & run tehnika jer je ona sad izvalila pizdariju i ima medijski prostor ali ovakav diskurs je izuzetno opasan i treba ga zaustaviti.
I kad smo već kod pobačaja, zašto se ne propituje ta društvena normalizacija nekorištenja kondoma kao najjeftinije i najjednostavnije opcije jer ‘muškarcu nije prijatno’ ali se očekuje od žene da se brine o kontracepciji i potencijalnoj trudnoći i zadržavanju/prekidanju iste?
I onda je ONA ta koja je kriva i koja je nenormalna i drolja, odgovornost muškarca jednostavno nestaje kada se govori o začeću. Kad se govori o pobačaju, onda je reč o njegovom detetu.
Nećemo ulaziti u to da niti jedna niti druga strana nema nikakve psihološke podrške kad se prekida trudnoća koja bi u drugim organizacijskim, ekonomskim i životnim okolnostima bila željena. To je sasvim druga šoljica čaja“, napisala je Matejčić na Tviteru.
Mene je mama htjela pobaciti. Ali nije mogla jer je bilo prekasno, no veze u bolnici i sve zajedno i krenula je prema komisiji. Prijateljica ju je zaustavila. Imala sam takvo užasno djetinjstvo da ju uopće ne krivim što nije željela donijeti dijete na svijet.
— ? Mila Majestic ? (@Mmatejci) July 22, 2020
Inače, Marinela je takođe u Hrvatskoj pokrenula inicijativu „Znaj znanje“ – koja je mesto na kojem se žene mogu informisati o svojim pravima i mogućnostima.
„Krenule smo s idejom da je pravo na abortus jedno od temeljnih ljudskih prava te da u hrvatskom virtualnom prostoru ne postoji veb stranica gde se mogu naći tačne informacije, bez indoktrinacije, o prekidu trudnoće. Veb stranicu prati i Facebook stranica na kojoj se bavimo pitanjima prava na pobačaj, ali i širim spektrom prava koja jesu usko vezana uz prekid trudnoće. Propitujemo dostupnost ginekoloških usluga, kontracepcije, reagujemo na izjave političara i političarki, kao i aktivistkinja desnog spektra na dubioze vezane uz prekid trudnoće te ohrabrujemo žene da se nose sa svojim odlukama uprkos društvenoj stigmatizaciji i pritisku kojeg osećaju“, objašnjava ona za naš portal.
Njihov glavni cilj je da žene odbrane od krivice koje im društvo nameće kada donesu odluku da nisu spremne da postanu majke – iz ma kog razloga to bilo.
„Svaka osoba zna ženu koja je prekinula trudnoću. Naše bake su to radile parnim kupeljima, guščjim perima, krvarile na kuhinjskim stolovima nadrilekara i to je životna činjenica koju moramo prihvatiti. Dakle, pobačaja je oduvek bilo i zauvjek će ga biti – na nama je da radimo na tome da se on normalizuje, ali i da se aktivno promoviše seksualna edukacija koja bi trebala biti integrisana u školski kurikulum, kako bi mlade osobe mogle donositi informisane odluke, kako o seksualnim odnosima i zaštiti, tako i o partnerskim odnosima uopšteno, što je izuzetno važan aspekt prevencije prekida trudnoće. Mi promovišemo pravo na izbor – pobačaj nije i ne sme se koristiti kao kontraceptivno sredstvo“, govori Matejčić.
Jeste da je trenutno sezona kiselih krastavaca i da kampanja #40danazaživot nije aktivna, no dobro je proučiti tko su…
Posted by Znaj znanje on Недеља, 19. јул 2020.
Navodi i podatke koji su zaista strašni.
„Stav da se pobačaj koristi kao kontracepcija i da se njima najčešće služe tinejdžerke u nevolji jednostavno ne drži vodu: čak 93 posto žena koje abortiraju u HR su starije od 20 godina, 78 posto njih su već majke (podaci iz 2014. godine). Prema Hrvatskom zdravstveno-statističkom letopisu, 36,21 posto svih pobačaja jesu pobačaji na zahtev, a među tim ženama najviše je onih sa živorođenom decom (66,2 posto) te u dobi od 30-39godina (46,6 posto). Prošle godine je u Hrvatskoj 2.704 žena odlučilo prekinuti trudnoću unutar hrvatskog bolničkog sistema“, kaže ova novinarka.
Najzad, ona zaključuje da abortus treba da ostane stvar o kojoj se pita žena i jedino žena – i apsolutno niko ne može i ne treba da odlučuje umesto nje, ni crkva, ni država.
“ Pobaciti ili zadržati je odluka koju treba doneti na temelju informacija, osećaja i u skladu s mogućnostima i posledicama. Odluka o pobačaju se treba doneti konsentualno unutar para, no verujemo u autonomiju žene nad vlastitim telom. U sekularnoj državi kakvom se Hrvatska naziva, odluke vezane uz temeljna ljudska prava ne sme i ne treba donositi crkva. Ukidanje prava na pobačaj neće smanjiti broji izvršenih pobačaja, već će isti prelaskom u ilegalnu sferu postati opasniji za žene. Žensko telo nije pitanje od javnog interesa“, poručuje Matejčić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: