6
Projekat pod nazivom „Igraj se sa tatom“ je završen, a kao rezultat je nastao i Priručnik za organizovanje radionica za očeve i decu.
AFA Asocijacija je u proteklih sedam meseci u okviru projekta „Igraj se sa tatom“ organizovala osam panel diskusija na temu značaja ravnopravnog roditeljstva, jednu fokus grupu sa tatama i jednu pilot radionicu sa tatama i decom.
Priručnik za organizovanje radionica za očeve i decu koji je nastao na tom iskustvu će, kako se ističe, omogućiti da se širom Srbije organizuju radionice tog tipa i da se tako nastavi pozitivna promena društva koja je ovim projektom započeta.
„Cilj radionica je da se očevi motivišu da se više uključuju u roditeljstvo, da kvalitetnije provode vreme sa svojom decom i da se sa njima bolje povezuju, ali i da se majkama „oslobodi“ određeno vreme za lični i profesionalni razvoj. Krajnji cilj ovog projekta je stvaranje skladnijih porodica u kojima su oba roditelja podjednako uključena u vaspitavanje dece i raspodelu kućnih poslova, a samim tim i u društvene i ekonomske procese“, navode autori projekta.
Učesnici na AFA „Igraj se sa tatom“ panel diskusijama su bili svojevrsni autoriteti u društvu – direktori kompanija, visoki zvaničnici, javne ličnosti tj. oni na koje ljudi obično žele da se ugledaju, a u najatraktivnijoj su učestvovali Zoran Kesić – voditelj i autor, Nebojša Dugalić – glumac i profesor, Ivan Miljković – olimpijski šampion i odbojkaški trener i Aleksandar Radojičić – glumac.
Zoran Kesić je pričao o tome zašto se on trudi da učestvuje u podizanju dece podjednako kao i njegova žena, Nebojša Dugalić je govorio o značaju ljubavi i truda da se uloži određeni napor da se doprinese kućnim poslovima, Ivan Miljković je kao sportista pričao o važnosti timskog duha i liderstva u porodici, a Aleksandar Radojičić je „rasvetlio“ temu pozitivne diskriminacije žena kao „primarnih“ roditelja u slučaju razvoda. Sve panel diskusije koje je AFA održala u prethodnim mesecima možete pogledati na AFA All for All Youtube kanalu.
„Stvaramo bolje društvo u kom svi imaju jednake šanse i u kom su majke i očevi jednako uključeni u roditeljstvo, a u domaćinstvima nema tradicionalnih predrasuda i podela poslova na muške i ženske,“ rekla je povodom uspešnog završetka pomenutog projekta Valentina Čolić Mihajlović, šefica istraživanja i razvoja u AFA all for all.
U Srbiji i dalje postoji jaka tradicionalno utemeljena podela uloga na muške i ženske – muškarac je tu da obezbeđuje egzistenciju, a žena da brine o porodici i kući. Međutim, postaje sve jasnije da je takva podela rudiment prošlosti. Kako su se društvo i ekonomija menjali, žene su se vremenom sve više uključivale na tržište rada i počinjale da značajno doprinose egzistenciji porodice, ali se njihova uloga i angažovanje, kao stuba porodice i domaćinstva, kod kuće, zbog toga nije promenila niti se angažovanje smanjilo već samo dodatno povećalo. Žene su nastavile da obavljaju i svoje neplaćene i plaćene poslove istovremeno, često bivajući iscrpljene i pod stresom, što se negativno odražava na celu porodicu.
Pročitajte još:
„Danas imamo situaciju da žene u Srbiji obavljaju gotovo tri puta više neplaćenih poslova od muškaraca, a u ruralnim područjima i do pet puta više, istakla je Čolić Mihajlović i dodala da se „možda tek u novonastalim pandemijskim okolnostima prošle godine, kada je pomoć za čuvanje dece ili čišćenje stana gotovo izostala – bake i deke nisu mogle čuvati unuke, vrtići su bili zatvoreni, a školovanje dece prešlo na online model uz veliki angažman roditelja, uglavnom majki, videlo jasnije koliko kućni poslovi „padaju” na žene, te koliko su žene preopterećene ovim poslovima i brigom o deci. Kada su zbog pandemije mnogi roditelji radili od kuće, tatama je tek tada postalo jasno koliki to deo posla njihove supruge inače obavljaju, često prećutno i rutinski, kao da se podrazumeva da su to samo njihove obaveze“, zaključila je Čolić Mihajlović.
Podjednako uključivanje očeva u odgajanje dece i uopšteno u brigu o domaćinstvu i porodici, direktno bi doprinelo stvaranju boljeg društva. Brojna istraživanja pokazuju da su društva u kojima su oba roditelja podjednako uključena u stvaranje ekonomske i socijalne vrednosti zapravo najprogresivnija i najsrećnija društva – npr. skandinavska društva. Takođe, deca kod kojih su oba roditelja podjednako uključena u roditeljstvo pokazuju bolje kognitivne, emotivne i socijalne veštine, porodica je srećnija i skladnija, a žene rasterećenije, ispunjenije, i na kraju – i uspešnije.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
