Bio je tako drag. Čist i odan kao dete. Večno željan lepe reči i nežnog dodira, kaže rediteljka i književnica Vida Ognjenović nakon odlaska glumca Žarka Lauševića.
– Toliko sam nesrećna što je otišao a da ga nismo uverili da znamo da nije kriv. Tužno je što je otišao, a ja znam dobro da je otišao od bolesti koju nije mogao da preboli… A ta bolest je onaj nesrećni trenutak koji mu je promenio život. I taj promenjeni život je živeo teško, ne dajući sebi ni trenutka odmora. Ni trenutka predaha, u dubokoj nemoći da se od toga odbrani – kaže Vida Ognjenović, koja je davnih godina, početkom devedesetih Žarku Lauševiću poverila ulogu Kanjoša Macedonovića u istoimenoj predstavi za koju je dobio Nagradu „Grad teatar“ u Budvi.
Žarko Laušević, koji je preminuo danas posle teške bolesti u 63. godini, bio je, kako ukazuje naša sagovornica, čovek velike nežnosti, i velike osetljivosti:
– Bio je tako drag. Čist i odan kao dete. Večno željan lepe reči i nežnog dodira. A te je lepe reči i nežne dodire delio tako prijateljski, tako usrdno. Moj prijateljski krug se ozbiljno sužava. Otišao je Jagoš i sad Žarko – a to su dva čoveka na koje sam u svakom trenutku mogla da računam da će me braniti i odbraniti od svakog zla, a zala, nažalost, nije malo u našem okruženju – kaže na kraju kroz suze Vida Ognjenović.
Bonus video: Laušević o snimanju kralja