0
Bilo je to iskustvo koje je prekinulo njegovo detinjstvo, ali je oblikovalo njegovo životno delo. Pre dve stotine godina, 11-godišnji Čarls Dikens je odveden iz škole da radi u fabrici prepunoj pacova na obali Temze da bi izdržavao svoju porodicu dok je njegov otac tonuo u dugove.
Muzej Čarlsa Dikensa u Londonu ovih dana obeležava dvestotu godišnjicu sumornog perioda autorovog detinjstva izlažući pisma njegovog oca koja ilustruju njihov težak odnos. Muzej takođe prikazuje rano izdanje „The Life of Charles Dickens“, trotomne biografije koju potpisuje njegov prijatelj Džon Forster, a koja je otkrila mračne činjenice piščevog detinjstva.
U septembru 1823, mladi Dikens je izvučen iz škole i poslat na posao – 10 sati dnevno, šest dana u nedelji, u Vorenovoj fabrici za paste i imalin za cipele, blizu mesta gde se danas nalazi stanica Charing Cross. Nekoliko meseci kasnije, Džon Dikens, Čarlsov otac, uhapšen je i zatvoren na tri meseca u dužničkom zatvoru Maršalsi u Borou, piše „Gardijan“.
Mladi Čarls je proveo godinu dana popravljajući etikete na bocama imalina ili laka za čizme. Nikada nije govorio o tom iskustvu, ali je napisao izveštaj o tom periodu za Forstera, a biografija je objavljena dve godine nakon Dikensove smrti.
Dikens je napisao:
– Divno mi je kako sam mogao tako lako biti odbačen u tim godinama. Divno mi je što, čak i nakon što sam se spustio u jadnu, malu rupu u kojoj sam bio otkako smo došli u London, niko nije imao dovoljno saosećanja prema meni – dete jedinstvenih sposobnosti, brzo, željno, delikatno, a ubrzo povređeno, telesno ili mentalno – možda sugerisati da je nešto moglo biti pošteđeno – pisao je dodajući:
– Fabrika za imalin… bila je srušena stara kuća, koja se, naravno, nalazila na reci, i bukvalno je bila preplavljena pacovima. Njene sobe i truli podovi i stepenište, i stari sivi pacovi koji su se množili niz podrume, i zvuk njihovog škripanja i šuškanja dok se stalno penju uz stepenice i prljavština i propadanje tog mesta… – vidljivo se uzdižu preda mnom kao da sam tamo!
Takođe se prisetio i jednog dečaka koji je radio sa njim.
– Jedan od njih je došao, u pohabanoj kecelji i papirnoj kapi, prvog ponedeljka ujutru, da mi pokaže trik sa korišćenjem kanapa i vezivanjem čvora. Zvao se Bob Fagin; i uzeo sam sebi slobodu da koristim njegovo ime mnogo kasnije u „Oliveru Tvistu“.
Jedno od pisama Džona Dikensa, izloženo u muzeju, napisano je juna 1834, još jedne godine akutne finansijske poteškoće za porodicu. U njemu Džon Dikens hitno apeluje da Džozef Parks, političar, pomogne Čarlsu da nađe posao, garantujući za „kompetentnost u svakom pogledu“ svog sina. Drugo je napisano 1843. godine, kada je Dikens bio renomirani i zaista poznat pisac, da bi zamolio Čarlsovog izdavača „Chapman & Hall“ da mu pošalje primerak buduće knjige njegovog sina „American Notes“.
– Razumem, pošto nisam video oglas, najavili ste ovo novo delo za objavljivanje za otprilike nedelju dana. Pošto će mi biti veoma bolno da ostanem u neznanju o njegovom sadržaju, i u strahu da bih mogao da budem zanemaren, moram da zamolim za uslugu da mi pošaljete kopiju – napisao je Čarlsov otac.
Frenki Kubicki, viši kustos u Muzeju Čarlsa Dikensa, istakao je da je „11-godišnji dečak koji je svakog jutra išao na posao, iskusio ružnoću fabričkog života i dobio trajni mentalni otisak teškoće života siromašne dece u glavnom gradu.“
– U njegovim kasnijim radovima, fabrika je velika, ne samo kao značajna pozadina Dejvida Koperfilda, već i kao pokretačka snaga za stvaranje nesrećnih dečjih žrtava u njegovim pričama, kao što je mnogima voljeni lik Oliver Tvist. Njegovo nesrećno iskustvo u fabrici je narušilo odnos sa roditeljima do kraja života, a očevi kontinuirani problemi sa novcem samo su dodatno produbili ovu prazninu. Predmeti koje prikazujemo čine iskustvo opipljivim i omogućavaju nam da sagledamo štetne efekte siromaštva na život deteta i blisku porodicu – saopštio je Kubicki.
Predmeti će biti izloženi u muzeju u Londonu od 25. avgusta do 21. januara.
Bonus video: Koliko su velikani ruske književnosti zarađivali