2
Danas morate da pripadate nekoj grupi ili klanu, da bi ste mogli da ostvarujete svoje zamisli. Danas bi Žika još gore prošao, kaže za Nova.rs Snežana Lukić, supruga pisca i jednog od najvećih reditelja srpske i jugoslovenske kinematografije, Živojina Žike Pavlovića, povodom reizdanja njegove knjige beležaka “Otkucaji”.
Radi se o delu koje predstavlja izdvojen segment obimnog dnevničkog opusa Živojina Pavlovića, koji je pisao od 1993. do 1995. godine. “Otkucaji” su prvi put izašli 1998. godine u tadašnjim „Stubovima kulture“. Provokativna razmatranja o životu, čoveku i umetnosti uvlače čitaoca u svet ovog našeg velikog reditelja i pisca čija aktuelnost nikada nije prestala.
Supruga velikog srpskog stvaraoca, novinarka Snežana Lukić, objašnjava zašto je ova knjiga izdvojena iz njegovih dnevnika koji su objavljeni u šest tomova.
– Razlog je jednostavan. Ove beleške su pisane u drugim sveskama, gotovo nigde nisu stavljani datumi i gotovo nikad ili se retko pojavljuje dnevničko „ja“. Dnevnik se uvek vodi, kao što znamo u prvom licu, a „Otkucaji“ su jedan kolaž raznih zapisa.
Živojin Pavlović je napisao u „Otkucajima“ kako individualna sloboda jako puno košta. Snežana Pavlović kaže da je Živojin bio primer toga.
– Doživeo je bunkerisanje i sudsku zabranu filmova i knjiga. Na primer, film „Grad“ na samom početku bavljenja režijom. Zatim, knjiga iz 1968. „Ispljuvak pun krvi“ koja je bila sudski zabranjena. Nekoliko puta je bio pred realizacijom nekog filma, da bi u poslednjem trenutku dolazilo do promene odluke producenta. On je imao stavove koji su mnogima bili neprihvatljivi, tako da je zbog toga trpeo posledice, ali uprkos tome, uspeo je da objavi više od 30 knjiga i da snimi 16 filmova. Mada su mnoge njegove zamisli i scenariji ostali u fiokama.
Uskoro bi trebalo da se pojave do sada neobjavljivani dnevnici Živojina Pavlovića.
– Ne znam tačno kada, ali bi trebalo da budu objavljeni uskoro u izdanju izdavačke kuće “Agora”. Ti dnevnici obuhvataju period poslednjih pet godina njegovog života – kaže Snežana Lukić.
Živojin Pavlović je rođen u Šapcu 1933. godine, detinjstvo je proveo u mnogim mestima u Srbiji, a najviše u selu Vratarnica kod Zaječara. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, a prvi film snimio je 1962. godine u okviru omnibusa „Kapi, vode, ratnici“. Dvostruki je dobitnik Ninove nagrade, za romane „Zid smrti“ (1985) i „Lapot“ (1992). Bio je jedan od vodećih reditelja crnog talasa kod nas. Najpoznatiji filmovi koje je režirao su „Kad budem mrtav i beo“, „Buđenje pacova“, „Povratak“, „Hajka“, „Zaseda“…
Preminuo je 29. novembra 1998. godine u Beogradu.
Reizdanje njegove knjige beležaka „Otkucaji“ biće objavljeno u izdanju “Portalibrisa”.
Žikine beleške iz knjige „Otkucaji“
„Košta individualna sloboda. Skupa je. Plaća se ogromnim naporom i večnim nespokojstvom. U toj maratonskoj trci kao da nema smirenja. Kao da je kraj u ludilu i iščeznuću. Individualnom iščeznuću.“
„I najtrivijalnija misao onoga ko je iza sebe ostavio moćno delo postaće od značaja. Misao nepoznatog, ma bila i genijalna, umire u gluvilu.“
„Samo lično iskustvo i ništa drugo. (Sve ostalo su pretpostavke.)“
„Recept je prost: sve što je sumnjivo – prerađuj. Sve što ne valja – izbacuj.“
„Tolstoj je svojim životom i delom, težeći Apsolutnom, išao u širinu.
Dostojevski je, sumnjajući u Apsolut, ronio u dubinu.“
„Školska lektira
Da bi pisac bio u školi čitan, mora biti:
1. jasan i razumljiv;
2. rodoljubiv i čovekoljubiv;
3. uškopljen ili bestelesan;
4. zaljubljen u decu, a prema roditeljima snishodljiv;
5. i da se prema školi i crkvi ne odnosi kao prema klozetu.“
“Svojedobno veličanje američkog standardnog filma od strane francuskih ‘novotalasovaca’ (Trifo, Šabrol, Godar) i angažovanje da se Hičkok, Ford, Volš i Hoks, a, takođe, i cela B produkcija, izjednači s najvećim dometima evropskog filma (koji je, u najboljim svojim dostignućima, bio ono što je, ubrzo, s prezirom nazivano ‘autorski film’) utrlo je put, s jedne strane, dekadenciji evropskog filma, koji, s raspadom komunizma i izumiranjem kinematografske proizvodnje dotirane iz državne kase u tzv. ‘socijalističkim zemljama’, doživljava svoj definitivni pad, a sa druge – apsolutnu invaziju američkih kinematografskih proizvoda na čitavo svetsko tržište. Naravoučenije: od intelektualca (pogotovu francuskog) ne očekuj ništa dobro”, zabeležio je Žika Pavlović u “Otkucajima”.
