Žilija Kaže za Nova.rs: U Srbiji se guše medijske slobode, nedopustivo je da televizije daju toliko prostora predsedniku da govori

Svi znaju ko je Toma Piketi.Ali, koliko god da je Piketi cenjen, naročito posle objavljivanja bestselera "Kapital u 21. veku", što je bilo očito prilikom posete Beogradu pre neki dan, jednako je ugledna i njegova supruga, takođe ekonomistkinja Žilija Kaže. I na nedavno završenom 66. Međunarodnom sajmu knjiga Žilija Kaže, rame uz rame sa suprugom, predstavljala i potpisivala svojedelo "Spasavanje medija: Kapitalizam, participativno finansiranje i demokratija", koju je kod nas objavila "Akademska knjiga".

Žilija Kaže je dama impresivne biografije. Rođena 1984. u Mecu, specijalizovala se za ekonomiju, političku ekonomiju i ekonomsku istoriju. Pohađala je pripremnu školu za pisma i društvene nauke u "Lycée Thiers" u Marseju, od 2005. do 2010. godine studirala je na "École normale supérieure" u Parizu, nakon čega je bila doktorant ekonomije na Harvardu. I doktorirala je ekomomiju 2014. godine pod mentorstvom Nejtana Nuna.

Neophodno je dati moć novinarima

S obzirom da je poslednjih godina veoma zainteresovana za medijsku scenu u svetu, što je pretočila i u knjigu "Spasavanje medija", Žilija Kaže, s kojom smo razgovarali na Sajmu knjiga, ocenjuje za Nova.rs da nam danas nedostaje pluralizam medija:

- Od Amerike, do Francuske danas imate nedodirljive medijske tajkune. U gotovo svim zemljama imate milionere koji ulažu u medije. Ali, kad pogledam Srbiju čini mi se da su medijski zakoni sredstvo političkog uticaja, i da se njima guši sloboda izražavanja. Medijski zakon koji je usvojen prošle nedelje u Srbiji opet je sredstvo i instrument političkog uticaja. Neophodno je osigurati pluralizam u medijima, što znači ograničiti koncentraciju vlasništva i dati mogućnost da imate različite TV stanice, novine, portale kako biste sami stekli svoje mišljenje. Medijski pluralizam trebalo bi da garantuje moć svima, da pruži šansu različitim političkim takmacima da iskažu svoj stav. Ključ i nešto što je važno, a nedostaje čak i u Evropskom aktu o slobodi medija, jeste dati više snage novinarima - objašnjava Kaže.

U knjizi se zalaže za demokratskije vlasništvo medija i poručuje da "dok god ne damo više moći novinarima, ljudi neće moći da se dobro informišu":

- Kad pogledam medijsku scenu u Srbiji, veliki problem je to što se toliko prostora daje predsedniku Vučiću da govori. I to je slučaj na većini TV stanica ovde. Nedopustivo je to. U Francuskoj imate jedan kanal koji praktično služi francuskoj vladi, a druga dva namenjena su različitim političkim partijama, uključujuči i onu na vlasti. Naravno, nije ni to potpuno ravnopravna utakmica. Ali, jedan od limita pristupa Evropske unije često jeste to što mislimo da je sve savršeno u Francuskoj ili Nemačkoj, i drugim zemljama spočitavamo šta i kako treba da rade. A mislim da bi najpre trebalo da poboljšamo ono što radimo u Francuskoj i Nemačkoj, pa tek onda dajemo lekcije drugima - smatra naša sagovornica.

Kako rat u Ukrajini može da bude "dobra vest" za Srbiju

Međutim, mnogo je stvari koje bi u Srbiji, po sudu ŽilijeKaže, trebalo da se promene:

- Najpre, tu je problem medija, i neophodnost bolje regulacije. Takođe, i finansiranje demokratije. Bilo je u jednom trenutku u Srbiji pokušaja javnog finansiranja političkih partija i boljeg regulisanja privatnog finansiranja stranaka, ali to je propalo. Dok god se ne uspostave bolji demokratski uslovi, bićete van EU. Kad pričam s ljudima u Srbiji, pominjemo proteste protiv izbornih rezultata i partije na vlasti, koji su prolazili dobro u prošlosti, ali bilo je to zbog podrške medija. Ako ne regulišete to koliko moći dajete onima na vlasti, njihovim prijateljima, milionerima koji ih podržavaju, teško da ćete popraviti demokratsku situaciju u zemlji. Srbija se, mislim, prijavila za članstvo u EU pre deset godina? I ništa. Predugo je to. Mislim da ste sami odgovorni. Ako vam neko sugeriše da treba da čekate i čekate, onda će u jednom trenutku ljudi biti obeshrabreni da postanu članovi EU. Ali, ako im kažete da time mogu da poprave svoj životni standard i brojne druge uslove, onda će uvideti da je i na njima delić odgovornosti za završetak tog procesa. Jedina dobra vest koju vidim jeste da će nažalost rat u Ukrajini ubrzati taj proces. Jer, ako se ubrza proces učlanjenja Ukrajine, onda će se samim tim ubrzati i za Srbiju. Tako da se stvari, bar, mogu popraviti kroz taj kanal - kaže za Nova.rs francuska ekonomistkinja.

A Žilija Kaže, kad govori o balansiranju i razapetosti Srbije između EU i Rusije, ponovo pominje medije:

- Opet je tu problem stranih medija. Vi ovde imate Sputnjik i Raša tudej, koji su veoma uticajni. I to je problem. Pa, pre desetak godina većina Srba je bila za ulazak u Evropsku uniju. Danas nije tako. Za to što se sad okreću Rusiji odgovornost snosi i sama EU. Pustite nekoga da čeka deset godina i da ništa ne postigne… Bilo bi to kao kad upoznate nekog zanimljivog i zaljubite se u njega, a on vam kaže - Čekaj me deset godina. Pa, nećete, tražićete nekog drugog u kog ćete se zaljubiti!

Zašto i kako građani glasaju

Toma Piketi i Žilija Kaže su zajedničkim snagama potpisali novu knjigu "Une histoire du conflit politique" (Istorija političkog konflikta), koja naširoko, uz pomoć arhiva, analizira dva veka izbornih rezultata u 36.000 francuskih komuna. Delo je objavljeno pre mesec dana u Francuskoj, dok će ovde, pod kapom "Akademske knjige", izaći naredne godine. Odlično je, kako ističe Kažeova, "Istorija političkog konflikta" prihvaćena u Francuskoj:

- Pokušavali smo da razumemo zašto građani glasaju i kako. Ako pogledate obrazovanje, teritoriju gde žive, socijalnu klasu, zarade - to su sve faktori koji nikada do sada nisu objašnjavali način glasanja. Socioekonomski uslovi igraju veliku ulogu u tome kako se glasa. Za radikalnu levicu ne glasaju ljudi danas zato što su rasisti, već zbog toga što im je teško finansijski, jer se bore da prežive. Želeli smo da knjigom promenimo perspektivu poimanja političke participacije u Francuskoj. Dakle, moramo pričati o boljoj EU, o tome kako treba da se bori protiv klimatskih promena, umesto što zatvara granice - zaključuje Žilija Kaže.

Bonus video: Matijas Enar na Sajmu knjiga