0
Ovogodišnja 70. po redu, dakle jubilarna, NIN-ova nagrada biće proglašena i uručena 29. januara i 5. februara uz kolegijum ovog nedeljnika koji je juče kolektivno dao otkaz i žirijem u novom sastavu objavljenim maja prošle godine.
Upitana o tome šta će nakon toga biti sa NIN-ovom nagradom, jedna od članica žirija Žarka Svirčev kaže za Danas da odluku kolegijuma NIN-a posmatra nezavisno od svog članstva u žiriju za ovo priznanje a da o novim perspektivama valja ozbiljno promisliti.
„Poštujem odluku kolegijuma NIN-a. Njihovu odluku u ovom trenutku pre svega posmatram nezavisno od svog članstva u žiriju jer zajedno sarađujemo do 8. februara, kada redakcija prestaje da radi u dosadašnjem sastavu. Do tada, žiri radi u uslovima i atmosferi u kojoj je do sada radio. Što se tiče budućih perspektiva, dosta je činilaca koje valja sagledati da bi se donela ispravna procena ili odluka“, smatra Žarka Svirčev.
S druge strane Ivan Milenković kaže da bez kolegijuma koji je podneo ostavku nema ni NIN – a, ni NIN-ove nagrade.
„Bez ovog i ovakvog kolegijuma NIN ne postoji. Čak i u najgorim svojim periodima – a bilo ih, naročito kada su vodeći ljudi bili „nacionalno svesni“ (dakle nesvesni) – NIN je, teškom mukom doduše, održavao nekakav kontinuitet. Ovo je, međutim, najdrastičniji prekid kontinuiteta i ne verujem da će tu biti mesta za novinare od integriteta. Poznajući prirodu ove vlasti tu neće biti mesta ni za kritičare od integriteta. Dakle, NIN-ova nagrada više ne postoji. (Da li će sadašnji saziv da izgura stvar do kraja – to je na ljudima iz žirija. Verujem da neće biti greška bilo šta da odluče. Iduća godina već je drugo pitanje.)“, skreće pažnju Ivan Milenković.
Prema njegovim rečima i budućnost NIN-ove nagrade je jasna.
„Završno sa ovim sazivom, nje više nema. To će biti isto što i Beogradski pobednik, ili ono što je ustanovila Narodna biblioteka, ili, uostalom, sve što je pod šapom vlasti: ništa“, zaključuje Ivan Milenković.
Pisac i laureat NIN-ove nagrade iz 2020 za roman „Pas i kontrabas“ Saša Ilić uveren je da promena kolegijuma NIN-a vodi regresiji na više polja a da će NIN-ova nagrada postepeno odumirati, dve – do tri godine daje okviran rok uz napomenu da će se ovo priznanje verovatno približiti Vesićevom Pobedniku ili Velikoj nagradi Republike Srpske.
„Za poslednjih četrdesetak godina NIN nikada nije imao duži kontinuitet, u njemu su se stalno smenjivale tendencije slobode i neslobode. Sa promenom kolegijuma ponovo ćemo doživeti regresiju u intelektualnom, estetskom i ideološkom smislu. S tim da će se to odvijati tokom nekoliko godina, kako bude isticao mandat pojedinim članicama/ovima žirija. Pretpostavljam da će za dve do tri godine biti potpuno izmenjena situacija i približena profilu Vesićevog Pobednika ili Vitalove nagrade ili Velike nagrade Republike Srpske koju tobože zovu Andrićevom. Uostalom, NIN se u prethodnih desetak godina razlikovao po tome što je počeo da se otvara ka zajedničkom govornom prostoru, sada će opet nastupiti zatvaranje i, što bi rekao Pejaković Kolja u Boriku – vreme zatucanosti. Budući da iza čitave priče o preuzimanju NIN-a stoji predsednik, pretpostavljam da će on umesto kolegijuma, kao što planira trase autoputeva, imenovati i žiri. Verujem da će dr Perišić konačno dočekati svojih pet minuta“, zaključuje Saša Ilić.
Pisac i lauerat NIN-ove nagrade iz 20018. godine za roman „Luzitanija“, Dejan Atanacković, podseća da je NIN-ova nagrada već odavno pod napadom raznih manje ili više opskurnih oportunista.
„Mnogi od njih su od onog famoznog bojkota pre nekoliko godina, uspeli da se još više i čvršće prišljamče uz vladajuće strukture i medije“, primećuje on dodajući da ovaj režim neprestano stvara atmosferu za osvetu mediokriteta.
„Ovaj režim kontinuirano stvara atmosferu i uslove za osvetu mediokriteta, za satiranje i poništavanje svake vrednosti, jer sve što je vredno je i slobodno, a sve što je slobodno je neprijatelj kriminalne vlasti i patološkog okruženja koje ona stvara“, dodaje.
Prema njegovim rečima u stanju opšteg rasula, dobra stvar je što javnost sada s gorčinom može da vidi kako sve počinje i završava i koliko sve zavisi od istinoljubivih ljudi.
„Dobra stvar u ovoj strašnoj i deprimirajućoj prljavštini koja je zahvatila i otela NIN, jeste da javnost ipak može, makar s gorčinom, da posmatra kako sve počinje i sve zavisi isključivo od kvalitetnih i istinoljubivih ljudi. Papirna ljuštura NIN-a koja će ostati, koliko god tužna i poražavajuća, biće tu da bi se samo još jasnije videle ljušture opustošenih gradova, institucija, kulture, države“, kaže Atanacković i upozorava da bi bilo neprimereno da NIN-ova nagrada postane još jedan instrument vlasti.
„Naravno da će svakome ko drži do sebe biti potpuno neprihvatljivo, ako dođe do toga da NIN-ova nagrada postane još jedan instrument i paravan vlasti, da na bilo koji način bude deo takve režimske farse. Ali ovo društvo i njegova propast u velikoj su meri zasnovani na samozavaravanjima i eufemizmima, na spremnosti mnogih da pristanu na poniženje zarad lične dobiti, i neće me nažalost nimalo iznenaditi da vidim da se i u takvim uslovima NIN-ova nagrada mrcvari i razvlači među čeljustima raznih lešinara“, objašnjava on i daje donekle šansu nadi se to ipak neće desiti.
„Nadam se da neće do toga doći, mada mi se to u ovim okolnostima čini prilično izvesno. Možda će i redakcija novog časopisa, novinara i urednika koji su napustili NIN, doći na ideju da ustanovi neku književnu nagradu, a u skladu sa vrednostima i smislom NIN-ove nagrade“, zaključuje Dejan Atanacković.
O tome kako vidi uži izbor NIN-ove nagrade u kome se našlo 12 romana i da li se u njima može primetiti neka literarna tendencija, Žarka Svirčev članica aktuelnog žirija, kaže da je sve je sve veoma raznovrsno, te da bi bilo teško u tome pronaći neki koncept.
„Što se tiče tendencija, vrlo raznovrsno i stilski i tematski da bi se svelo na pojedine paradigme ili čak tendencije. Upravo u toj raznovrsnosti autorskih glasova, pristupa i zahvata i vidim jednu od ključnih osobenosti ovogodišnje produkcije, a svakako je bila povod čitalačkom zadovoljstvu“, kaže Žarka Svirčev.
Upitan kako on vidi ovogodišnji uži izbor NIN- ove nagrade, te da li je u njemu neko delo možda propušteno, nekadašnji član žirija NIN-ove nagrade Ivan Milenković odgovara da ova selekcija pokazuje da aktuelni žiri radi slobodno i po sopstvenoj savesti.
„Od ovih dvanaest romana u užem izboru za NIN-ovu nagradu čitao sam, ili makar konsultovao, devet. Konsultovao sam i neke knjige iz šireg izbora, pa, kad već pitate, čini mi se da nije propušteno ništa bitno (osim romana “Beskućnik” Namika Kabila). Meni barem to je pokazatelj da ovaj saziv žirija radi slobodno i po sopstvenoj savesti“, zaključuje Ivan Milenković.
***
BONUS VIDEO – Nismo sačuvali NIN, ali jesmo ljude koji će ga napraviti ispočetka; Sandra Petrušić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare