Masovna epidemija zaustavila je Holivud, prekinula je snimanja i ugrozila živote glumaca. Bioskopi su zatvoreni, a najveći pesimisti su kukali: ovo je početak kraja sveta. Ne, ovo nije vest iz 2020. Ovo je izveštaj iz 1918. godine.
Trebalo je to da budu vremena radosti u Holivudu. Novembra 1918. užasima Velikog rata nazirao se kraj, a novorođena sedma umetnost bila je u procvatu, sa projekcijama nemih filmova u preko 20.000 bioskopa širom Amerike.
Stručnjaci su prognozirali da će filmska industrija uskoro postati peta najveća privredna grana u zemlji, iza poljoprivrede, rudarstva, proizvodnje čelika i saobraćaja, sa procenjenim uloženim kapitalom od 250 miliona dolara. Ali, ovom munjevitom napretku pretila je pandemija gripa, koja će ubiti na desetine miliona života širom sveta, više nego Prvi svetski rat, piše „Holivud riporter“ (The Hollywood Reporter).
Najveće zvezde nemog filma, Daglas Ferbenks, Meri Pikford i Čarli Čaplin, imale su po dva filma u najavi kada je krenula epidemija, pa su ljubitelji pokretnih slika morali da čekaju da se bioskopi ponovo otvore kako bi ih videli na velikom platnu.
Baš kao i danas, usled krize izazvane virusom KOVID-19, i tada su holivudski studiji i bioskopi bili primorani da se suoče sa viralnom pretnjom za opstanak biznisa i života njegovih zaposlenih. „Filmska zemlja puna je čemera i mikroba“, pisao je „Moving pikčer vorld“ (Moving Picture World) novembra 1918.
„Svako koga sretnete ima drugi lek za grip… i, uprkos tome, svako koga sretnete ili se upravo oporavio od napada gripa ili ga hvata virus“.
Mesecima su studiji iz Los Anđelesa i bioskopski lanci bili uvereni da je španska groznica problem američke Istočne obale. „Situacija u vezi sa gripom nije ni izdaleka ozbiljna ovde kao na istoku, ali ako bi lokalni zdravstveni zvaničnici zamolili da se bioskopi zatvore, siguran sam da bi menadžeri postupili po njihovim željama“, izjavio je jedan filmski predstavnik za „Los Anđeles tajms“ (Los Angeles Times).
Međutim, grip se širio ka zapadu. Nacionalna asocijacija industrije pokretnih slika, već oslabljena finansijskim gubicima jer su bioskopi širom SAD bili poluprazni, objavila je početkom oktobra 1918. embargo na premijere u trajanju od mesec dana. Vlasnici bioskopa u Los Anđelesu, od kojih su neki već počeli da distribuiraju maske od gaze, reagovali su u skladu sa odlukom. Do 14. oktobra sva 83 bioskopa u gradu su zatvorena.
Filmski studiji su se, takođe, prilagođavali ovim merama. Iz Njujorka je stigla vest da je popularni glumac Brajant Vošbern zarazio partnerku Anu Kju Nilson na snimanju „Venere na Istoku“ (Venus in the East). Većina studija je ili ubrzala snimanja u toku ili potpuno zaustavila kamere. Kako je producent Bendžamin Hampton preneo, panika se polako širila, a pesimisti su kukali da je ovo početak kraja.
Popularni matine idol Harold Lokvud umro je od ovog virusa gripa 19. oktobra, u 32. godini, a prva ruska filmska zvezda, Vera Holodna, takođe je podlegla epidemiji španske groznice nekoliko meseci kasnije, 16. februara 1919, u 26. godini, slomivši srca milionima obožavatelja u Evropi.
No, čak i kada je moć gripa postala bolno očigledna, vlasnici manjih studija su shvatili da bi zatvaranje i na mesec dana bilo finansijski neizdrživo, pa su pisali vlastima i zamolili da filmska industrija ostane otvorena. „Većina snimanja se vrši napolju i manje su rizična od bilo koje druge grane privrede“, napisali su u svojoj molbi.
Izgleda da je molba uslišena, jer su krajem oktobra neka snimanja nastavljena, iako je grip i dalje harao Los Anđelesom. Okružna policija u gradu je izdala zabranu snimanja masovnih scena i okupljanja radoznalih posmatrača koji su došli da pozdrave svoje omiljene glumce.
Početkom novembra 1918. superzvezda nemog filma, Lilijan Giš (25), obolela je od gripa usred snimanja. I njena sestra i glumica Doroti (20) takođe se zarazila, kao i glumica Oliv Tomas (preminula je 1920. u 26. godini) i scenaristkinja Franses Marion (30). Mladi Volt Dizni, tada šesnaestogodišnjak, isto je preležao špansku groznicu.
Lilijan Giš se kasnije šalila na račun bolesti, tvrdivši da je jedina neprijatna stvar bila ta „što sam morala celu zimu da nosim flanelske spavaćice – jednu tako groznu stvar“.
Krajem novembra reditelj Alan Dvon, sveži rekonvalescent od španske groznice, koji je još uvek loše izgledao, hvalio se jednom novinaru glumačkom ekipom koju je okupio za film „Cheating Cheaters“: Džek Holt, Klara Kimbol Jang i nedavno oporavljena Ana Kju Nilson. Novinar je bio šokiran takvim zvezdama u tako rizičnim vremenima. Kako je uspeo da ih dobije, pitao ga je.
– Grip. Mnogi studiji su zatvoreni a kako bi svi igrači i dalje radije da igraju nego da ne igraju, mogao sam da biram iz tako velikog jata – odgovorio je Dvon.
Autor Ričard Kožarski pisao je u knjizi „Sezona gripa: Izveštaji ‘Muving pikčer vorlda’ o pandemiji gripa 1918-1919“ (Flu Season: Moving Picture World Reports on Pandemic Influenza, 1918-1919) da je obezbeđenje u nekim studijima prskalo sve posetioce sredstvima za dezinfikaciju, dok su neki verovali da je konzumiranje kolača od kvasca svakoga dana držao grip podalje.
U studiju Roberta Brentona, sestra iz Crveng krsta je posipala goste nekim prahom, dok je producent Tomas Ins svim zaposlenima davao maske koje su „u znantoj meri ometale pušenje“.
Glumac, reditelj i producent Mak Senet, „snabdeo je svoju ekipu vrećicama sa prahom kamfora i asafetida i drugim mirisnim uljima. Te vrećice su svi nosili oko vrata, ispod ključne kosti, uključujući psa Tefija, mačku Peper i sedmoro mačića“, izveštavao je „Moušn pikčer vorld“.
Iako su mnogi, uključujući i sestre Giš, bili i dalje ozbiljno bolesni, ili će se uskoro razboleti (neprikosnovena kraljica Holivuda Meri Pikford biće jedna od njih), „Los Anđeles tajms“ je pisao 2. decembra da će se bioskopi u gradu – koji su beležili gubitak od milion dolara nedeljno (17,1 milion u današnjoj vrednosti) – ponovo otvoriti, posle sedam nedelja pauze.
„Nevesela sezona“ se okončala a stanovnici Los Anđelesa su mogli biti sigurni da su „palate pokretnih slika spremile srdačnu dobrodošlicu. Njihovi menadžeri su odabrali najduhovitije, najvrcavije, najživahnije i najbolje filmove da se njima sladimo“.
Početkom proleća 1919. pandemija je usporila. Studiji su radili punom parom i privremeni gubici zbog gripa ublaženi su zlatnom groznicom iz 1920-ih. Pandemija španske groznice ubrzo je postala samo tužna fusnota u istoriji filma, zaključuje „Holivud riporter“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: