10
Za mene je večno pitanje da li je zlo ono što je stalno tu, pa mi samo pokušavamo da ga obuzdamo ili je dobro ono što je u bazi svega, a skliznemo u zlo, kazala je glumica Aleksandra Arizanović, nakon predstave "Bog masakra" Kraljevačkog pozorišta koje se predstavilo užičkoj publici na festivalu “Joakim Vujić”.
Kraljevačko pozorište sinoć se, na kamernoj sceni, predstavilo užičkoj publici na festival “Joakim Vujić”.
Četiri mlada glumca, hrabra i talentovana, zablistali su u predstavi “Bog masakra”, po tekstu Jasmine Reze u režiji Igora Pavlovića. Kako zbog sjajne izvedbe tako i zbog aktuelne teme, publika im je verovala i zajedno sa njima prošla katarzu i iznova se podsetila prošlogodišnjih stravičnih tragedija, gde je iz nasilja proizašao nezapamćen zločin.
Direktor Kraljevačkog pozorišta Miodrag Dinulović, posle predstave je rekao da je ona izabrana pre Ribnikara, Dubone i Orašja. Kaže da se, tri i po meseca pre pucnjave u Ribnikaru, sa rediteljem Igorom Pavlovićem, dogovorio da rade nešto što njega provocira i njihovo pozorište zanima a imajući u vidu i malobrojni ansabml njihovog teatra.
– Prolog te tragedije se desio devedesetih u ratovima i dramski razvoj tragedije koju smo gledali večeras se dešavao kroz nasilje koje je nekažnjivo, kroz govor mržnje, kroz sve one scene koje gledamo svakog dana na medijima. Dogovor između mene i Igora bio je zasnovan na tome da su neka naša deca, ne baš tako davno, usmrtila, šutiranjem u glavu, dvoje ljudi koji su tek počeli da žive. Jedan je bio rom a drugi navijač drugog kluba – rekoa je Dinulović i objasnio:
– Kada je Jasmina Reza. 2006. napisala ovu komediju, bavila se blaziranim društvom francuske buržoazije. Dešava se u stanu gde lažni moralisti dođu do usijanja i naprave neki mali masakr koji je bio komičan. Igor mi je rekao da želi, vrlo hrabro, da ovu dramu režira drugačije, na Balkanu, jer Reza nije sa Balkana. Kada nas je, kao ljude i umetnike, paralisala tragedija sa 19 žrtava prošle godine, Igor me je pozvao posle 20 dana i pitao da li sme da rekontekstualizuje dramski prostor i rekao mi da to mora biti u školi, u učionici”, obrazložio je Dinulović scenografiju učionice i vezu sa srpskom tragedijom i tragedijama.
Glumica Aleksandra Arizanović, kao Aneta, kaže da su se svo četvoro pitali da li smeju da preuzmu odgovornost da se bave ovom temom.
– Nas troje nismo roditelji, Vlado jeste, ali deteta od dve godine. Bojali smo se da nismo dovoljno zreli za ovaj zadatak. Držali smo se ljudskosti, čovečnosti, onoga što možemo da prepoznamo na nivou duše i emocija. Proces je bio intenzivan, imali smo malo vremena. I dalje otkrivam ovu ulogu i srećna sam što pored sebe imam ovakve prijatelje i glumce, ljude koji iznova pokušavaju sa mnom da otkriju kako se uvek ponovo desi da srljamo u nasilje. Niko nije izuzet od toga da plane na dete, oca, majku, sugrađanina, prijatelja, reaguje nasiljem a ne ljubavlju. Za mene je večno pitanje da li je zlo ono što je stalno tu, pa mi samo pokušavamo da ga obuzdamo ili je dobro ono što je u bazi svega, a skliznemo u zlo. Dobrodošlo je da se smejemo, jer se sebi smejemo. Kad se sebi smejem, znam da sam uočila nešto što mogu da menjam – kazala je Aleksandra.
Vladimir Jovanović u liku Mišela misli da je kraljevačkoj publici interesantno to što se predstava igra kamerno, jer nemaju mnogo predstava na kamernoj sceni.
– Pri tom, priča i predstava je intenzivna i u naboju od početka do kraja. Nama je bio veliki izazov da imputiramo sve okolnosti koje su nam se dešavale trećeg maja u ovaj tekstualni predložak. Kako dovesti do toga da se nekoga tiče da prepozna u tome masakr koji se dogodio? To je bio jedan od najvećih glumačkih zadataka, posebno zato što smo svi mladi – smatra glumac.
Glumica Svetlana Milenković je dodala da je reditelj insistirao da ovaj tekst ne igraju kao komediju, što je razumljivo, ali i da su se i oni ponekad smejali, što je verovatno bio mehanizam odbrane. Misli da je taj smeh dobar i veruje da upravo on na kraju dovede do preokreta kada vidimo rupe na tabli.
Selektor festivala Zoran Stamatović istakao je da, kada je ovu predstavu gledao u Kraljevu, u publici su bili svi – od dece sa roditeljima do starije publike.
– Žena pored mene je plakala, ridala, a sa leve strane su na podu sedeli klinci, koji su se prvo šalili, onda je usledio muk i na kraju katarza – prisetio se Stamatović.
Pozorišni kritičar Borisav Matić za Nova.rs kaže da je predstava, pored aktuelne teme, značajna i sa umetničkog aspekta, imajući u vidu da je u pitanju jedna građanska komedija koju je Jasmina Reza napiisala a da je fascinantno kako su i reditelj i glmci uspeli da je postave po potpuno drugačijem interpretativnom ključu.
– Uspeli su da na kraju to ne bude jedna laka komedija kojoj ćemo se samo nasmejati, iako ni to nije isključeno, već da se zamislimo o licemerstvu mnogih roditelja i obrazovnom sistemu naše civilizacije, koja smatra da je izuzetno pravedna i humana a ispod toga se kriju različiti obrasci društvenog I sistemskog nasilja. Na nekom manjem nivou dovode do tuča među decom a na nekom višem nivou do strašnih tragedija kao što su masovne pucnjave koje su se nama desile. Tako je ova predstava značajna po tome što je na jedan kvalitetan i inteligentan način pristupila materijalu, na drugačiji način od onoga što je autorka teksta zamislila. U pitanju je tekst koji nije lako igrati, traje sat i 20 minuta a dešava se na jednom prostoru. Četvoro glumaca se zaista odlično snašlo da drže tenziju među njihovim likovima i potrebu publike das a pažnjom gledaju”, rekao je za naš portal reditelj.
Na sceni užičkog pozorišta a u okviru Festivala profesionalnih pozorišta “Joakim Vujić”, večeras je predstava “Bure baruta” Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac.
Bonus video: Počeo 60. festival „Joakim Vujić“ u nacionalnoj prestonici kulture Srbije
