0
Svojim životom, književnim opusom renesansnog duha i antejske snage, kao i čitavim svojim kulturnim pregalaštvom, Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925. – Beograd, 11. januar 2001.) snažno je obeležio drugu polovinu 20. veka kao pesnik, prozni pisac, esejista, stvaralac za decu, antologičar, novinar, izvrstan poznavalac srpskog jezika, narodnog života i običaja, kulturni i sportski radnik.
Čitavim svojim delom, za koje je nagrađen uglednim priznanjima, svedočio je da se po inspiraciju ne mora ići u svet, već da najpre treba u oči pogledati samog sebe i zagledati se u ono što promiče pored nas. Poreklom iz Čačka, kome se često vraćao kao mestu nadahnuća, uvek je bio spreman da podstakne i podupre ideje iz zavičaja kao jedan od utemeljivača Sabora trubača u Guči (1961), pesničke manifestacije Disovo proleće u Čačku (1964) i kao inicijator podizanja spomenika Vladislavu Petkoviću Disu u Čačku (1958).
– Čega god se doticao, opominjao nas je gde smo, ako smo to, što mislimo da smo, i upućivao nas kuda ćemo, ako ćemo – zapisao je o njegovom radu književnik Milovan Vitezović.
Nastojeći da sledi Radičevićevo zaveštanje sažeto u misao da je „zavičaj najviša tačka sveta“, čačanska Biblioteka je tokom prethodnih decenija organizovala brojne književne programe posvećene stvaralaštvu književnika čije ime je u niz dobitnika Plakete sa Disovim likom (današnje Disove nagrade) upisano 1976. godine.
Na 90. godišnjicu pesnikovog rođenja, 14. maja 2015. godine, u saradnji sa Institutom za književnost i umetnost iz Beograda, organizovan je naučni skup „Poezija Branka V. Radičevića“ koji je pratio istoimeni zbornik radova.
Dve godine kasnije, kao zajedničko izdanje bibliotekâ iz Čačka i Guče, objavljena je knjiga izabranih Radičevićevih pesama „Večita pešadija i srodne pesme“, čiji je priređivač dr Dragan Hamović.
U cilju trajnog očuvanja, zaštite i dostupnosti, kao i daljeg proučavanja svestranog i obimnog stvaralaštva Branka V. Radičevića, njegovi naslednici i čačanski bibliotekari su zajednički nastojali da se lična biblioteka, predmeti, rukopisi i umetnička dela iz pesnikovog porodičnog stana u Beogradu trajno presele u novopodignutu zgradu Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Sinđelićevoj ulici u Čačku.
Potpisivanje dokumenta na osnovu koga bi bila formirana još jedna dragocena biblioteka celina u vlasništvu čačanske Biblioteke – Legat Branka V. Radičevića, pripremljenog još početkom prošle godine, odlagano je iz epidemioloških razloga.
Na svečanosti upriličenoj 21. maja 2021. godine u Sobi legata koja se nalazi na prvom spratu biblioteke, Ugovor o poklonu lične biblioteke književnika Branka V. Radičevića Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku, kao poklonodavci potpisali su pesnikovi sinovi Radomir Radičević i Rastko Radičević i unuk Branko Tepavac, sin pesnikove pokojne kćeri Kosare. U ime legatara, dokument je potpisao dr Bogdan Trifunović, direktor Biblioteke.
Ovim činom je započeto plansko i sistematično formiranje biblioteke celine u skladu sa svim pravilima bibliotečko-informacione delatnosti. Nakon prijema i smeštanja 3.000 knjiga, slika, rukopisa, fotografija i nameštaja u adekvatan prostor, uslediće fizička i kataloška obrada, kao i zaštita primljene građe, čime će se steći uslovi za temeljno istraživanje i sagledavanje stvaralaštva Branka V. Radičevića u novom i sveobuhvatnijem svetlu.
Dragoceni poklon porodice Branka V. Radičevića, zavičaj prima sa osećanjem velike odgovornosti, duga i zahvalnosti, jer se na ovaj način obistinjuju pesnikove reči iz intervjua, koji je za „Čačanski glas“ dao Danici Otašević pre više od četvrt veka:
– Ne vraćaju se u zavičaj ljudi koji nisu uspeli, vraćaju se u zavičaj ljudi koji su uspeli da mu se pokažu – evo, uspeli smo, možete se sa nama ponositi.
