1
Nakon 40 godina nastajanja, film "Megalopolis" Frensisa Forda Kopole konačno je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Kanu i publika ga je ispratila sedmominutnim ovacijama. Kritika s druge strane, kako se i očekivalo, apsolutno je podeljena te se utisci kreću od “zapanjujuće ambiciozno”, “apsolutno ludilo” i “mega plitko i dosadno”.
Sinopsis „Megalopolisa“, tako dugočekanog i stvaranog ostvarenja, kazuje da je posredi rimska epska bajka koja je smeštena u izmaštanu modernu Ameriku, a ispituje teme pohlepe i idealizma.
Poslednjih dana ostvarenje prati negativna medijska kampanja. Tokom snimanja filma, u kojem igraju Adam Drajver, Đankarlo Espozito i Natali Emanuel, vladao je, navodno, potpuni haos. Reditelj je konzumirao marihuanu na setu, glumci i ostali članove ekipe bili su prinuđeni da ga čekaju satima i satima… Ponašao se neprikladno prema ženama statistima na setu, izvestio je pre neki dan „Gardijan“.
Kopola, reditelj kultnih filmova „Kum” i “Apokalipsa danas”, uložio je sopstvenih 120 miliona dolara u ovaj epski spektakl.
Adam Drajver glumi arhitektu i naučnika koji je dobio Nobelovu nagradu i koji je naizgled dobio moć da kontroliše vreme i prostor nakon naučnog otkrića. Veliki deo filma vrti se oko njegovog velikog plana za „utopijski građevinski projekat“ pod nazivom “Megalopolis”, koji se kosi sa ciljevima gradonačelnika Cicerona (Đankarlo Espozito).
U recenziji sa dve zvezdice za “Gardijan”, Piter Bredšo opisuje naučnofantastičnu sagu kao „meganaduvanu i megadosadnu” i „projekat strasti bez strasti… pun srednjoškolske verodostojnosti i ideja o budućnosti čovečanstva”.
Kritičar Bilge Ebiri je u “Vulture” napisao da se Megalopolis „ponekad oseća kao grozničave misli prerano rođenog deteta, poteranog i zaslepljenog i možda pomalo izgubljenog u svim mogućnostima sveta pred njim“.
– “Megalopolis” je delo apsolutnog ludila. Ne postoji ništa u njemu što bi izgledalo kao nešto iz „normalnog“ filma. Likovi govore arhaičnim frazama i rečima, mešajući delove Šekspira, Ovidija i u jednom trenutku pravog latinskog. U jednoj sceni, Drajver u potpunosti recituje Hamletov čuveni monolog „biti ili ne biti“. Zašto? Nisam baš siguran. Ali sigurno zvuči dobro – napisao je Ebiri.
“New york times” je izvestio o sličnoj „mešavini glumačkih stilova“ sa dijalogom „bilo otvoreno deklarativnim ili potpuno neprobojnim“. Na projekciji za štampu u Kanu, prema pisanju “Njujork tajmsa”, film se promenio kada je čovek u bioskopu počeo da postavlja pitanja Drajverovom liku, koji je odgovarao na ekranu. (Na premijeri se dogodio i jedan prilično neobičan momenat – tokom scene u kojoj Drajver daje izjavu medijima, na pozornicu se popeo nepoznati čovek iz publike i u mikrofon izgovarao iste reči kao i glumac).
– “Megalopolis” se može osećati skoro kao da je HBO-ov Rim preradilo hiljadu majmuna, a neki od njih su čak ispravili pravopis – napisao je Džejson Gorber i dodao:
– Čisti, nefiltrirani umetnički integritet “Megalopolisa” manje podseća na rimske priče nego na grčke koje izazivaju oholost i ironiju, što neće biti nikakvo iznenađenje za svakoga ko je obratio pažnju na Kopolinu neponovljivu karijeru.
Druge kritike su bile pozitivnije. “Deadline” je film opisao „nešto kao nered: neposlušan, preuveličan“ – ali je takođe pohvalio njegovu „čistu drskost“ kao „delo majstorskog umetnika koji je, poput Karavađa, preuzeo Imax na platnu”.
“The New Yorker” je opisao “Megalopolis” kao „agresivno opojan, tvrdoglavo nelogičan i zapanjujuće optimističan” u recenziji koja je hvalila njegova „zapanjujuće potresna zadovoljstva” – uključujući sporedne likove koje igraju Lorens Fišburn i Kopolina sestra Talija Šajr.
„Holivud reporter“ je rekao da je to film koji muči samozadovoljstvo, iako je na kraju „zabavan, razigran, vizuelno zaslepljujući i obasjan dirljivom nadom za čovečanstvo“.
“IndieWire” je otišao još dalje. Film nam „ne pokazuje toliko budućnost kinematografije, koliko podstiče našu želju da je ima“, napisao je kritičar David Erlich, koji je “Megalopolis” takođe nazvao „transcendentno iskrenim manifestom o ulozi umetnika na kraju carstva“.
Sve ovo podseća na Kopolinu monumentalnu ratnu dramu “Apokalipsa danas” iz 1979. koja je takođe imala opsednut proizvodni proces i inspirisala strastvene, polarizovane kritike na svojoj premijeri u Kanu pre nego što je na kraju dobila priznanje. „Apokalipsa danas“ ovenčana je Zlatnom palmom, te možda ista sudbina čeka i „Megalopolis“.
“Megalopolis” je nedavno obezbedio distributere širom Evrope nekoliko dana uoči svoje premijere u Kanu, iako su američka prava još uvek u vazduhu. Za danas je zakazana zvanična pres konferencija na Kroazeti i teško da će Kopola izbeći pitanja o problematičnom ponašanju tokom snimanja filma. Od rediteljeve reakcije zavisi, možda, i to kako će se postaviti američki distributeri.
Bonus video: Filmski festival u Kanu 2024
