Žanetić: Vođa, Svita, Sledbenici, Prevratnici – to je Srbija

Dovoljno se dugo bavimo ovim poslom da možemo da procenimo šta je bitno i značajno, a šta ne. Ko što lekari razlikuju vrste kašlja i šuma na plućima, kaže u razgovoru za Nova.rs satiričar Voja Žanetić, uoči nove sezone emisije PLJiŽ čije je emitovanje zakazano za 1. oktobar u 21 na televiziji Nova S. 

„Ono što nas možda razlikuje od nekog ozbiljnog medijsko-informativnog sveta“, dodaje Žanetić, „jeste što poneki događaj možemo da proglasimo bitnim i zato što se uklapa u koncept forme komentara: u to šta ćemo da kažemo, izvodimo ili pevamo posle emitovanog priloga “iz realnog života”. Pa ponekad ono što radimo “pojede” ono povodom čega to radimo. Što mislim da je pravedno, a s obzirom na bledunjav kvalitet mnogih događaja u ovim vremenima.“

Naš sagovornik podseća kako je nastao popularni PLJiŽ koji pored njega čine Dragoljub S. Ljubičić Mićko i Dragoljub Draža Petrović.

– Prvo je Jugoslav Ćosić, koga znamo još iz doba Indeksovog Pozorišta, pozvao Mićka Ljubičića da radi emisiju na N1. Mićku se nije radilo samom, pa je onda on pozvao mene. I na kraju je Jugoslav predložio da nam se pridruži i Draža Petrović, što smo mi sa zadovoljstvom prihvatli. Između tih faza su se rađali različit koncepti, pokušavali smo da se dosetimo kako ćemo to što nam je na pameti – prezentirati kamerama, a potom one gledaocima. I sve su ideje pale u vodu, kad smo na jednoj probi, snimljenoj negde van televizijskog studija, reflektora i šljašteće-električne scenografije, nas trojica seli na tri stolice, u trougao poređane. I počeli da razgovaramo, ko što bi i inače, bez snimanja. Kad smo odgledali snimak probe, to je bilo to što želimo: televizija sa najmanjom mogućom količinom televizije u sebi. I to, evo, radimo i dan danas. Mićko najupečatljivije, naravno. Sve ovo zajedno je mogućnost da se kaže, da se radi i da se igra. Znaći (zemunsko ć) – znači (obično č) nam.

Šta nas očekuje u novoj sezoni PLjiŽ-a?

– Isto što i do sada, samo novo u svakoj novoj epizodi. Naš ugao viđenja “ovoga svega”, svake nedelje, podstaknut apsurdima te nedelje. Kad kažem ugao, onda mislim na dva značenja te reči. Prvi “ugao” podrazumeva našu percepciju uzimajući u obzir da smo pripadnici nekog društva, stanovnici neke države i teritorije i ljudi sa određenim stavovima u odnosu na politike i ideologije. A drugi “ugao” podrazumeva način na koji svemu tome pristupamo kao deo satiričnog i humorističkog esnafa. Sad, dalje da objašnjavam, udaviću. Dakle, biće još PLjiŽ-a u PLjiŽ-u.

Koji su to događaji zbog kojih vam je žao što nisu mogli da se nađu u PLjiŽu zbog letnje pauze?

– Žalili bismo za Vašingtonskim sporazumom, pod uslovom da se taj događaj završio, a izgleda da nije i dugo neće. Posebno je zanimljivo saznati da li je sporazum potpisan sa pogrešnim političkim delom Amerike, to jest da li će se snimati novi nastavak već viđene blokbaster franšize –  “Zato što smo pametni 2”. Za ostalim događajima ne žalimo, jer se nisu ni desili. Vlada se nije sastavila, opozicija se nije ujedinila, korona se nije smirila, Evropi se nismo približili. To što svaki dan ima spektakularnih naslova u medijima, ne znači da se dešava nešto bitno. Već da urednici čine dosadu prijemčivijom i privlačnijom no što ona jeste.

Predviđate li ko će biti članovi nove Vlade i da li je to uopšte bitno?

– Ne i nije.

Možete li da nabrojite pet najinspirativnijih ličnosti na našoj političkoj sceni?

– Iskreno, ne mogu, jer i ne želim. Svojevremeno, kad je Mićko radio “Lekoviti Šou”, on je demonstrirao jednu logički istinitu tezu –  mi ovde decenijama gledamo manje-više istog Vođu, koji samo ima različite modalitete, pojavne oblike. Komplikovano rečeno, reč je o predpolitičkom društvu. A obeležja tog društva su Vođa, Svita, Sledbenici, Prevratnici… Odšrafiš jednu glavu sa lutke, zašrafiš joj drugu – isto je lutka. A meni su sve te lutke zanimljive, ja ih tri decenije odšrafljujem i zašrafljujem za potrebe istog pozorišta.

Da li ste imali pritiske zbog PLjiŽ-a od strane vlasti ili kod nas postoji sloboda medija?

– Odgovoriću prvo na drugo, a drugo na prvo pitanje. Dakle prvo, mediji ne mogu biti sami po sebi slobodni. Oni treba da budu objektivni, nepristrasni, istiniti, uravnoteženi i dostupni različitim mišljenjima i stavovima. Vlasništvo nad medijima, kao i njihova kontrola, trebalo bi da budu optimalno udaljeni od ostalih poluga društvene i državne moći, a maksimalno udaljeni od svake nelegalne moći. Kada se ovi uslovi uspostave, tek tada su mediji adekvatan instrument informisanja za jedno slobodno društvo. Nema slobodnih medija u neslobodnom društvu. A naše je društveno uređenje, fasadna demokratija se to zove, udžbenički primer društva koje nije slobodno, te ima i takvom društvu primerene medije, sem ovo nešto malo na trafici i u kablu. A na prvo pitanje odgovor glasi: vlast povremeno i naravno nepotrebno pritiska Dražu Petrovića, nas ostalu dvojicu još uvek ne pominju imenom i prezimenom. Samo je Predsednik jednom rekao da smo stručnjaci, ali ne očekujemo poziv u Vladu zbog toga.

Kao nekome ko je u marketingu proveo radni vek, šta biste savetovali predsedniku Srbije da ste mu savetnik?

– Ništa, nisam ja za taj posao.

A šta biste savetovali njegovim savetnicima?

– Njima tek ništa.

Kako ste proveli vreme tokom vanrednog stanja zbog koronavirusa, i šta vas je u tom periodu najviše inspirisalo da se i sada nađe u PLjiŽ-u?

– Kaže stara kletva “Dabogda živeo u zanimljivim vremenima.” Meni je ovo sa koronom najviše ličilo na bombardovanje. Isto ne vidiš protivnika, isto moraš da paziš gde ideš, isto policijski čas. Pardon, tad policijskog časa nije bilo. I nije bilo Kumanovskog sporazuma, najverovatnije zato što virus niti postavlja uslove niti ume da se potpiše. Meni se čini da se, za vreme ove pandemije, sve ovdašnje patološko – samo pojačalo. Preglasno je još glasnije, nelogično je sve nelogičnije, sve podeljeno se ili sve više udaljava ili i dalje deli. Pritom, sve to je daleko od toga da je gotovo. Pa ćemo se time i baviti. U prošloj sezoni smo konstatovali kako je korona došla, u ovoj ćemo, verovatno, analizirati na koje se sve načine odomaćila. Poverenje je već dokusureno, što smo konstatovali spotom snimljenim u avgustu, sad idemo dalje.

Šta vas je tokom pandemije najviše zabrinulo a šta ipak nasmejalo?

– Zabrinulo me je što ovaj virus, kao i svaki drugi virus, neće prestati da postoji među nama. Nasmejalo me je, i još uvek me zasmejava, što se misli da će on potpuno nestati i što se svi globalni i lokalni planovi na tome zasnivaju. Taj smeh, doduše, pripada onim histeričnim smehovima.

Verujete li Kriznom štabu?

– Polovično.

PLJiŽ je prepoznatljiv i po songovima i pesmama. Da li će možda biti sublimirani na nekom nosaču zvuka ili izvođenje uživo?

– Razmišljali smo, to prvo, da napravimo koncert. No, pošto su koncertne sale i pozorišta, za razliku od splavova, pod malo jačim merama, nemamo gde da nastupamo. Na splav nas zvati niko neće, jer pretpostavljamo da smo jako nevešti u igranju na šipki. I to će tako biti sve dok se ne razvije vakcina, pa dok je prvo bogatije zemlje prime, pa dok se dogovore tamo napolju jesmo li mi za rusko, kinesko, zapadno ili svačije, s oproštenjem, cepljenje predviđeni… Načekaćemo se, do tog koncerta.