Za otkup knjiga u Srbiji 100 miliona – ali kojih knjiga?

Rok za prijavljivanje na konkurs za otkup knjiga za biblioteke, koji je Ministarstvo kulture raspisalo u martu istekao je danas. U Ministarstvu navode da će biti izdvojeno “skoro 100 miliona dinara”, a da razmatraju mogućnost da bude i više. Međutim, članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije imaju primedbe i na način na koji se konkurs sprovodi i na kriterijume zbog kojih na policama biblioteka lako ponovo mogu završe i naslovi koji sa kulturom nemaju mnogo veze.

Konkurs za otkup publikacija za biblioteke, kako se zvanično zove, raspisan je 6. marta i rok za prijave bio je 6. april, ali je zbog pandemije i vanrednog stanja odložen do danas. U Ministarstvu navode da će, i pored toga što im je rebalansom budžet smanjen za više od petine u odnosu na početak godine, „uložiti sav trud kako bi iznos sredstava namenjen otkupu ostao isti kao i u 2019. godini, što bi bio veliki uspeh u okolnostima koje su potresle čitav svet“ i da „najozbiljnije razmatraju mogućnost da se taj iznos u tekućoj godini poveća, što neće biti lako ostvarivo“. Drugim rečima, izdvojeno je nešto manje od 100 miliona dinara, uz mogućnost da bude i više novca. Izdavači su, prethodno, predlagali da se iznos udvostruči kao vid podrške zaposlenima u izdavačkoj delatnosti, a pre svega bibliotekama i čitaocima, ali je on odbijen.

Na pitanje da li je moguće iznos za otkup povećati preusmeravanjem novca predviđenog za druge programe i projekte koji ove godine izvesno neće biti održani zbog pandemije, u Ministarstvu navode da je to „složen posao, koji je i zakonski ograničen“ i da „ulažu trud da se deo novca preusmeri za potrebe izdavačke delatnosti, ali vodeći računa da druge oblasti umetničkog stvaralaštva ne ostanu uskraćene za svoje planirane projekte“.

Uslovi konkursa, objavljeni dnevnoj štampi, pokazuju da se dvostepeni način odabira knjiga nije menjao u odnosu na prethodne godine, iako je i ranije bilo primedaba izdavača. Izdavači okupljeni u UPIS-a kao glavne primedbe na ovakav način otkupa iznose to što on, kako kažu, ostavlja prostora za manipulacije, sumnjičavi su spram kriterijuma po kojima se biraju naslovi, pa na policama biblioteka završavaju knjige koje su daleko od kulture, kao i na dugu proceduru zbog koje im novac od otkupa stiže tek najesen.

– Čuli smo da će ove godine biti više novca, i do 30 odsto, ali ne znamo i na šta je to 30 odsto više. Za nas je važno da znamo koliki iznos je bio predviđen – kaže Zoran Hamović, osnivač izdavačke kuće “Klio” i predsednik UPIS-a.
On ističe da pri otkupu knjiga za biblioteke postoji više mogućnosti za manipulacije, kakve su se dešavale ranijih godina. Jedna od njih je, kaže, da se deo novca predviđenog za otkup iskoristi u druge svrhe, ali se predstavi kao da je iskorišćen za otkup.

– Drugi način manipulacija je da se deo novca zadrži, pa da on preko takozvanog sivog otkupa daju miljenicima režima, i to se ranije događalo – navodi Hamović.

„Кomisija ima mogućnost da izabere deo publikacija, za koje smatra da su od posebnog značaja za kulturu, i one će biti obavezno otkupljene za sve biblioteke, sem za ona najmanje, koje pripadaju prvoj kategoriji“, navode u Ministarstvu.
i posebno ističu činjenicu da „nakon stručnog odabira publikacija, biblioteke, shodno kategorizaciji Narodne biblioteke Srbije i u skladu sa raspoloživim budžetom samostalno biraju naslove koji su im potrebni za popunu knjižnog fonda“.

– Izdavači u proseku konkurišu sa oko 5.000 naslova, a komisija taj spisak suzi na 3.500, pa se na njemu nađu i knjige koje, sa mog stanovišta, na njemu ne bi trebalo da budu. Među njima ima i ideološki obojenih knjiga, kao što je to jedne godine bilo sa memoarima Mire Marković, kao i različitih knjige popularnih ličnosti, biografija zvezda, književni blokbasteri. Postavlja se pitanje da li takve knjige treba da se nađu na spisku za otkup. Otkup je pre svega element kulturne politike, a takvi naslovi pripadaju domenu zabave. Ne potcenjujem potrebu ljudi da se zabave, ali svako treba svoju zabavu da plati. Suština otkupa trebalo bi da bude da se u bibliotekama bilo gde u Srbiji mogu, recimo, naći knjige iz kojih mladi mogu da pripremaju ispite, a i da pružaju uvid u aktuelnu savremenu književnost, u skladu sa onim što je prepoznato kao književna vrednost. To bi bilo moguće ako bi komisija imala mandat da odlučuje o knjigama koje će biti otkupljene i da za to snosi odgovornost. Ovako se odgovornost prebacuje na biblioteke – kaže Gojko Božović iz „Arhipelaga“.

A Zoran Hamović ukazuje na to da „manipulativnog prostora” ima i u čuvenim zvezdicama komisije, odnosno u tome što ti znaci kojima komisija označi knjige za otkup nisu obavezujuće, nego su na nivou preporuke.

– Obično se biblioteke pridržavaju tih preporuka, ali se događalo ranije i da biblioteka u Bačkoj Palanci, na primer, otkupi 32 primerka autobiografije Suzane Mančić – ilustruje primerom Hamović.

Na pitanje ko bi kontrolisao sprovođenje otkupa u tom segmentu, Hamović kaže da je to Narodna biblioteka Srbije.

– Ona ima i vlast nad bibliotekama, i stručno je meritorna, pa i obavezna da vrši nadzor. Pokušavali smo da izdejstvujemo da NBS radi kvalitativnu i kvantitativnu analizu, da se daju oznake bibliotekama. Nekad je to i rađeno, ali nikada nije bilo obrazloženja, a kamoli da je nekome nešto zamereno. Svaki otkup je prostor u koji se unosi i druga vrsta interesa i uvek se nagrađuju miljenici, bilo iz ličnih bilo iz političkih motiva. To se može videti i po broju otkupljenih primeraka. Kada se to uporedi, vidi se da je od ozbiljnih izdavača uzet jedan ili nijedan primerak, a od nekih i po 10 primeraka nekakvih nebuloza – ističe direktor kuće „Klio“.

On ocenjuje da su biblioteke postale „populistički servis”, da bibliotekari sve češće „nisu ni stručni, niti se trude“.
– Ako pitamo bibliotekare zašto je to tako, kažu „dajemo samo ono što se traži i nama su to najbolje knjige“. Sa takvim stavom nam onda javne biblioteke nisu ni potrebne. To bih podržao samo ako su biblioteke privatne. Populizam je do te mere nadvladao da se sa bibliotekarima ne može ni razgovarati, mi tu ispadamo nesposobni i glupi, i ispada da se otkupom čini nama, izdavačima, a ne državi i društvu – kaže Hamović.

Kao jedno od „pravih pitanja“ vezanih za otkup knjiga, Gojko Božović vidi i pitanje rokova.

– Pošto je konkurs odložen, kada će novac za otkupljene knjige biti isplaćen? Prošle godine konkurs je bio održan u martu, a izdavači su novac dobili krajem septembra, početkom oktobra. Važno je da se cela ta procedura skrati. Ti rokovi su važni da bi izdavači mogli da rade, a to znači i bibliotekama, jer odugovlačenje znači i da aktuelni naslovi do čitalaca stižu sa godinu, pa i dve zakašnjenja. Ako bi se konkurs sproveo brže, to bi značilo i bibliotekama i čitaocima da bi mogli da dođu do aktuelnih izdanja – napominje direktor „Arhipelaga“.

Biblioteke u školama, bolnicama, gerontološkim centrima…

Udruženje profesionalnih izdavača Srbije nedavno je predložilo Ministarstvu kulture da se sprovede i otkup knjiga za školske i fakultetske biblioteke, kao i za biblioteke pri zdravstvenim i drugim javnim ustanovama. Za taj predlog je pomoćnica ministra kulture Ivana Dedić ocenila da „zavređuje posebnu pažnju“, pa i ponudila pomoć Ministarstva da se to sprovede, gde navode da su „spremni da razmotre sve modalitete saradnje i pomoći da se to sprovede na najbolji način, u interes u čitalaca“.
– Pre svega je potrebno da samo Udruženje preduzme prve korake i napravi projekat koji će biti poslat resornom ministarstvu za prosvetu. Nije dovoljno samo iskazati namere i lepe želje, već sa nadležnim ministarstvom planirati budžetska sredstva za naredni period. Inače, to ne bi bila nova aktivnost, jer Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u skladu sa svojim planovima i mogućnostima sprovodi otkup publikacija za biblioteke osnovnih škola na teritoriji Srbije – navode u Ministarstvu kulture.

Upitan da li takav projekat imaju, Hamović odgovara potvrdno.

– Ne tražimo da Ministarstvo kulture bude nosilac tog projekta, ali tražimo sastanak i tražimo da rade svoj posao. Ministarstvo prosvete je zaduženo za škole, ali Ministarstvo kulture odgovorno je za domove kulture, kulturne centre, stručne biblioteke u pozorištima. Postoje biblioteke u bolnicama, gerontološkim centrima. Mi smo mnogo puta poklanjali knjige tim ustanovama, lepo je to, ali da bismo to radili moramo kao izdavači da preživimo, što znači da bi deo obaveza na sebe moglo da preuzme i Ministarstvo zdravlja ili da te biblioteke budu uslužna odeljenja javnih biblioteka. Predložićemo da za sve takve ustanove, za ta uslužna odeljenja u njima, budu zadužene javne biblioteke, ali da se onda poveća i iznos za otkup – navodi Hamović.