Slikarka i skulptorka Sonja Gajić predstaviće beogradskoj publici svoj rad na petoj samostalnoj izložbi pod nazivom „Who do you love“, koja će biti otvorena u galeriji X VITAMIN, u utorak, 2. juna, u 20 sati.

Svojoj seriji skulptura i kolaža kojima je u umetničkim krugovima odavno stekla reputaciju autora koji svojom slojevitom vizuelnom kulturom omogućava transformaciju oblika zavidnom ubedljivošću, i to manirom vrhunskih alhemičara, Gajićeva će ovog puta pridružiti selekciju akvarela nastalih u prethodna dva meseca, tokom perioda karantina usled pandemije korona virusa.

Njene skulpture su simboli muškog i ženskog principa, kojima Sonja Gajić preispituje načine i razloge seksualne privlačnosti i odbijanja, kao i njihov uticaj na partnerske odnose, dok kolažima izražava satiričan i kritički odnos prema stvarnosti i čovekovim osobinama i slabostima.

„Može nam se da kažemo da su izrađevine Sonje Gajić, izložene u ovom galerijskom sklopu, upotrebljene da, „u principu“, okupiraju sva čula posetilaca. Iako je ova zamišljena namera zakrivena blještavošću oblikovnih učinaka, može se lagodno zamišljati da su skriveni ciljevi autorke da nam zagolica ona ćutila kojima u doživljaju stvarnosti zalazimo iza vidljivog. I, mada možemo da se čudimo primisli koja nas obuzima, reći ćemo da je na delu vrlo koketna igra između očiglednog i očekivanog naspram pritajenog i uznemiravajućeg“, navodi profesor Dragan Bulatović u predgovoru kataloga Uloga „muško/ženskog principa“ u zbunjivanju stereotipa u radovima Sonje Gajić i šire.

Preporuku da posetite izložbu Sonje Gajić dao je i profesor na fakultetu primenjenih umetnosti Svetozar Mirkov, koji je pre nekoliko godina najavio da će nam ova umetnica posebnog senzibiliteta „tek otkrivati lepote svog sveta, i svojim rafiniranim likovnim jezikom tumačiti svet koji nas okružuje”.

Koliko je samo bio u pravu, moći ćete da proverite do 15. juna, do kad će Sonjina postavka biti izložena u galeriji X VITAMIN.

Umetnici se redovno osamljuju i izoluju od spoljnog sveta kako bi stvarali. Sta bi izdvojila kao razliku izmedju takvog izolovanja i ovog koje nam je nedavno dalo šansu da se svi oprobamo kao umetnici i pokušamo da sa viškom slobodnog vremena uradimo nešto kreativno?

Definitivno me niko nije zvao na kafu, voznju biciklom i uopste neku društvenu aktivnost koja remeti taj trans u koji upadnem kad stvaram i jako budem nervozna kad me neko prekine, bila u izolaciji ili ne. Zapravo mi je to jako prijalo, i podsvesno tešilo, što osećam kao grozno, ali kao svi smo u istom sosu, tako da nema ničeg, samo rad.

Kako je na tebe lično uticao Covid? Kako na tebe kao umetnicu, a kako na tebe kao ljudsko biće koje je u moru uznemirujućih, što istinitih što lažnih vesti, zbog kojih nam je život sveden na vanrednu meru, ostalo bez prostora za manevar u svakom smislu?

Razne zabrane, izmene tih zabrana, mama koja je sama, penzioner i teško joj je, šerovane poruke o smaku čovečanstva pred covidom od raznih ljudi pa i prijatelja, kriznih štabova zbog kojih sam htela da bacim mobilni jednom za svagda. A nisam. I onda kao sve super, svi trče i plešu po ulicama, bez maske. Ispran mi je mozak baš.

Da li je umetnicima bilo lakše ili teže zato što svet doživljavaju i promišljaju na mnogo dublji način od „običnih smrtnika“?

Moje iskustvo je, da, što si stariji umetnik, dublje kopaš po težini života, sa, možda lakšim promišljanjem onoga što si doživeo i što ćeš doživeti.

Profesor Bulatović je lepo istakao tvoju moć da nam zagolicaš ona „ćutila kojima u doživljaju stvarnosti zalazimo iza vidljivog“. Šta se ovog puta nalazilo iza vidljivog?

Uglavnom je to ljubav. Bol. Kako se sklopi mozaik izmedju dva bića, njihovi karateri, simboli tih karaktera…kao kad voliš istu muziku sa nekim, tako i život koji deliš sa partnerom, plusevi i minusi.

On tvoju umetnost opisuje kao „koketnu igru između očiglednog i očekivanog naspram pritajenog i uznemiravajućeg“, što je potpuno primenljivo na situaiciju koju je cela planeta proživljavala prethodna dva meseca. Opiši nam malo dela koja si stvorila u tom periodu.

To je bilo dosta praktično. Pošto mi se život preokrenuo u 10 dana, trebalo je da idem da živim u Kinu, imala potpisan ugovor, dala dva otkaza, otkazala stan, ipak ostala na jednom poslu, i još malo u stanu, nisam imala gde da vajam. I onda sam našla neke stare papire za akvarel, i odjednom počela da slikam, što nisam u kontinuitetu, jako dugo… I znam da nikad neću prestati. Publici se baš dopada, većina radova je prodata pre izložbe. Neka dizna se otvorila. A dela su vrlo jednostavna, mahom životinje, malo ukazuju na Orvelove likove iz životinjske farme, portreti prijatelja koje sam maskirala u likove iz prošle i savremene istorije umetnosti, do podvodnih oklopa, jer mi čelik ima zabavnu strukturu.

Peta samostalna izložba

Sonja Gajić završila je master studije vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagala je u zemlji i inostranstvu, a njena dela vlasništvo brojnih privatnih kolekcija. Ovo je njena peta samostalna izložba.