1
Zapadna civilizacija se mnogo ogrešila o migrante. To je jako kompleksna priča koja će, naravno u naznakama, biti prepoznata i u mom novom filmu. Postoji i neistinita vizura koja je duboko ukorenjena u mnogima, a to je da nismo svi isti i da nečiji život manje vredi od našeg, kaže Vuk Ršumović za Nova.rs.
Reditelj i scenarista uveliko snima svoj novi igrani film „Među bogovima“ po istinitom događaju iz 2015. godine, a za naš portal govori o tome zbog čega se njegovo novo ostvarenje može na jedan način posmatrati kao svojevrsna adaptacija čuvene antičke tragedije „Antigona“, ali i o njegovom viđenju migrantske krize koja je jedna od važnijih tema filma.
Radnja počinje kada mlada Avganistanka stigne u Beograd na vrhuncu migrantskog talasa, i saznaje da joj se mlađi brat utopio u reci tri nedelje ranije. Od tog trenutka ona ulazi u tešku borbu kako bi sahranila brata pod negovim punim imenom i prezimenom, uprkos birokratiji i statusu u društvu koji ima kao migrant bez dokumenata, i statusu unutar njene patrijarhalne avganistanske porodice…
„Među bogovima“ je drugi igrani film Vuka Ršumovića, koji je za debitnatsko ostvarenje „Ničije dete“ na festivalu u Veneciji 2014, u programu „Nedelja kritike“, osvojio čak tri priznanja.
– Očekuje nas snimanje u Iranu, pošto je priča koncipirana tako da imamo nekoliko scena iz detinjstva glavne junakinje. Naša glavna glumica Ferešte Hoseini, višestruko je nagrađivana avganistansko-iranska glumica. Ona je Avganistanka koja je rođana i živi u Iranu, kao i deo glumačke i tehničke ekipe. Iran je zemlja koja je nažalost pod sankcijama svetske zajednice, ali one su ekonomske, nisu kulturne, tako da sve što se tiče kulturne razmene je dostupno. Za mene lično je posebno važna veza sa Iranom jer sam pre nekoliko godina imao prilike da odem tamo sa svojim filmom i susretnem se sa brojnim ljudima. Tada su mi se nekako i posložile kockice u vezi sa ovom pričom i jako mi je važno da se cela stvar zaokruži odlaskom u tu zemlju – kaže Ršumović.
Na pitanje zbog čega je njegovo ostvarenje najavljeno kao „moderna Antigona“, reditelj ističe da kada je čuo priču od scenariste i novinara Momira Turudića odmah su mu se javile asocijacije na čuvenu antičku tragediju.
– „Antigona“ ima posebno mesto u istoriji dramaturgije, kao i u zapadnoj civilizaciji uopšte. Imao sam prilike u životu da pogledam mnogo predstava o njoj, a koje su bile veoma značajne za mene i moju karijeru. Sada se nakako nametnulo da ova istinita priča ima mnogo motiva i elemenata „Antigone“, ali zapravo u jednom novom geopolitičkom kontekstu. Antigona sada više nije Edipova ćerka u antičkoj Grčkoj, nego je to jedna avganistanska žena koja se u ovom migrantskom svetu bori za dostojanstvo i opstanak tako što će sahraniti svog brata – objašanjava reditelj.
Podseća na fantastičnu studiju Džordža Štajnera „Antigonis“ gde su kroz istoriju filozofije i literature navedeni svi primeri onih koji su bili ispirisani tragičnom junakinjom.
– Ta knjiga je meni bila stašno važna i referentna. Iako nigde u filmu nećemo pominjati Antigonino ime jer je tretiramo kao jednu potpuno apartnu priču, bio sam apsolutno svestan svih dodirnih tačaka i zajedničkih motiva koje postoje i u jednoj i drugoj priči – kaže Vuk.
Proučavajući i istražujući situaciju sa izbeglicama sa Bliskog istoka, kako navodi, došao je u kontakt sa Momirom Turudićem koji mu je ispričao priču koja ga je privukla i dotakla jer u sebi ima arhetipske koerene i univerzalne priče koje će razumeti svaki čovek odakle god dolazi.
– Desi vam se da budete fascinirani određenom sudbinom i pričom i tada shvatite da se tu krije nukleus neke misli i emocija koje su vama lično jako značajne. Istražujući situaciju sa izbeglicama, sa Momirom sam išao na granicu sa Bugarskom, posećivali smo kampove, pričali o svemu tome. U toku svega on mi je ispričao ovu priču koja je za njega bila intimno vrlo značajna. Tu se desio klik. Uvek mi je bilo važno da ljudi sa svih strana sveta mogu da se prepoznaju u priči – ovde je to ljubav sestre prema bratu koja je okosnica cele priče – ističe Ršumović.
Upitan o iskustvu i emocijama koje su izazvali odlasci u kampove i upoznavanje sa ljudima i njihovim teškim sudbinama, ističe da vas preplave najrazličitija osećanja.
– Jedna od stvari je i to da se zapadna civilizacija mnogo ogrešila o migrante. To je jako kompleksna priča koja će naravno u naznakama biti prepoznata i u filmu ali je vrlo svesno tu. Postoji i neistinita vizura koja je duboko ukorenjena u mnogima, a to je da nismo svi isti i da nečiji život manje vredi od našeg – ističe i dodaje:
– Teško je predstaviti nečiju sudbinu i uverljivo pokazati da je to nešto što i vama može da se desi. Istorija civilizacije pokazuje da smo i mi, ne tako davno, bili prinuđeni na različite migracije i nismo imali ono što danas smatramo nekim konforom i standardom života koji je bogom dan. Ono što je meni bilo važno da prikažem je da bez obzira iz kog okruženja, miljea i iz koje kulture potičemo, kao i kojoj religiji na neki način prirodno pripadamo – svi smo u stvari deca jednog Boga – zaključuje Vuk Ršumović.
Bonus video: Tri generacije Ršumovića na jednom mestu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare