5
Mandatar nove Vlade Srbije Miloš Vučević najavio je novu strategiju razvoja kulture i istakao da će njegov kabinet imati zadatak da u oblasti kulture “napravi progres i napredak” kao onaj koji je postignut u Novom Sadu, kada je ovaj grad 2021. bio “Evropska prestonica kulture”, i to u završnici njegove desetogodišnje pozicije na mestu gradonačelnika tog grada (2012-2022).
– Kao što je Novi Sad postao evropska prestonica kulture i jednovremeno ostao srpska Atina, tako ćemo u ovoj oblasti stvoriti pretpostavke za kvantni skok i to sa najvećom voljom smatram našom časnom dužnošću – naveo je Vučević u ekspozeu, koji je čitao gotovo tri sata juče, 1. maja, u parlamentu.
Pominjući postignuća Vlade Srbije u kulturi od 2012. i posebno u protekle četiri godine, on je ocenio da je u prethodne četiri godine napravljen veliki pomak u donošenju zakona kojim se reguliše oblast kulture, prvenstveno oblast zaštite kulturnog nasleđa.
– U periodu pred nama očekuje nas zaokruživanje ovog važnog procesa, donošenjem nove strategije razvoja kulture Republike Srbije, zakona o zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa, kao i dva zakona koja celokupna kulturna javnost dugo očekuje – novog poboljšanog zakona o kinematografiji i zakona o pozorištu – rekao je Vučević, dosadašnji ministar odbrane, koji je za novog ministra kulture predložio Nikolu Selakovića, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u odlazećoj Vladi Srbije.
Vučević je kao posebno uspešna dva programa Ministarstva kulture, koje je dosad vodila Maja Gojković, buduća vojvođanska premijerka, naveo “Gradove u fokusu” i “Prestonica kultura Srbije” koji su se, kako je ocenio, pokazali kao “pun pogodak” u decentralizaciji kulture i njene ravnomerne dostupnosti svim građanima.
U okviru zaštite kulturnog nasleđa, Vučević je rekao da će i u naredne četiri godine biti nastavljeno pružanje pune podrške njegovom očuvanju i predstavljanju, s posebnom pažnjom usmerenom ka negovanju i zaštiti spomenika kulture na Kosovu i Metohiji. Biće obezbeđena kroz budžet i kontinuirana podrška za redovno funkcionisanje manastira Hilandar, kao i za neophodne radove na “najznacajnijim svetinjama, kao što su Žiča, Sopoćani, Banjska i drugi”.
Planirano je i obrazovanje posebnog tela koje bi se bavilo otkupom značajnih umetničkih dela srpskih autora, posebno u inostranstvu, kako bi “kulturno nasleđe bilo sačuvano na dostojan način i kako bi bilo dostupno građanima Srbije”.
Posebnu pažnju je skrenuo na filmsku industriju, navodeći da do 2012. godine “nije postojala sistemska briga” za nju, a kao primer je naveo da je te godine budžet Filmskog centra Srbije iznosio svega 24,8 miliona dinara, dok je ove godine opredeljeno milijardu dinara za snimanje novih filmova.
– Podrška filmskoj industriji omogućuje nastavak značajnih ostvarenja koja se bave važnim nacionalnim temama koje do sada nisu bile zabeležene na filmskom platnu, kao što su ‘Dara iz Jasenovca’, ‘Oluja’, ‘Mrak’, ‘Heroji Halijarda’, ‘Kralj Petar Prvi’ – rekao je Vučević.
Prema njegovim rečima, u sklopu nastavka podrške razvoja filmskog stvaralaštva planirano je uspostavljanje nacionalnog centra za film kojim bi se postigao viši stepen koordinacije i efikasnosti u toj oblasti.
Najavljujući i osnaživanje kulturne diplomatije, rekao je da to podrazumeva jačanje aktivnosti projekata u okviru međunarodnih organizacija, prvenstveno Uneska, kao i povećanje kulturne razmene i distribucije kulturnih sadržaja iz Srbije u inostranstvo. Pored jačanja postojećih kulturnih centara Srbije u Parizu i Pekingu, u planu je njihovo uspostavljanje i u Londonu, Moskvi, Berlinu, Varšavi i drugim evropskim metropolama, kao i u regionu.
13
6
11
– U aprilu ove godine završili smo radove na Narodnom pozorištu u Subotici, što je jedan od najvecih infrastrukturnih projekata u kulturi. Posle 78 godina od rasformiranja logora, završili smo Memorijalni centar ‘Staro Sajmište’, jer negujemo kulturu secanja i želimo da dostojno obeležavamo mesta stradanja našeg naroda”, kazao je Vučević, koji se u ekspozeu posebno osvrnuo na kulturu sećanja.
Istakao je da je za poslednje tri godine, preko konkursa Ministarstva kulture “Gradovi u fokusu” širom Srbije obnovljeno, adaptirano i rekonstruisano 108 objekata kulture u vrednosti od milijardu dinara.
Do početka izložbe EXPO 2027, kako je najavio, biće realizovan niz velikih i važnih infrastrukturnih projekata, koji će u značajnoj meri poboljšati ne samo kulturnu ponudu Beograda i Srbije, već će i bitno unaprediti kvalitet života građana.
– Prirodnjački muzej u Beogradu, jedan je od najdugovečnijih muzeja u zemlji koji poseduje bogatu kolekciju, sada nedostupnu širokoj javnosti. Prvi put u istoriji dobićemo moderno opremljenu i funkcionalnu zgradu u Bloku 13 u Novom Beogradu. Uz Memorijalni centar ‘Staro sajmište’, Muzej savremene umetnosti, buduću nacionalnu koncertnu dvoranu i druge sadržaje, nova zgrada Prirodnjačkog muzeja biće deo jedinstvenog kvarta kulture.
Vučević je najavio i da će Muzej “Nikole Tesle” konačno u nekadašnjoj fabrici hartije “Milana Vape” dobiti adekvatan prostor za izlaganje i smeštaj dragocene zbirke.
Preseljenjem u zgradu bivše glavne Železničke stranice, Istorijski muzej Srbije dobiće moderno opremljen izlagacki prostor i sa spomenikom Stefanu Nemanji na Savskom trgu biće deo ambijentalne celine koja predstavlja istoriju srpskog naroda i države.
Vučević je kazao i da će otvaranjem dečjeg muzeja i dve pozorišne scene u zgradi nekadašnje Pošte na Savskom trgu u Beogradu, po ugledu na najpoznatije evropske ustanove tog tipa, Srbija dobiti “jedinstveni muzej u kojem će uživati i najmlađi posetioci”.
Planirano je otvaranje Ženskog muzeja u Beogradu, ustanove koja će se baviti ženskim stvaralaštvom kroz istoriju i dati mogucnost ženama koje se danas bave kulturom da prikažu svoje stvaralaštvo.
Do kraja ove godine najavio je i otvaranje muzeja ćirilice u Rači, pokraj Bajine Bašte, ustanovljenog u cilju očuvanja tog pisma, kao i razvoja kulture i turizma u tom delu Srbije.
U naredne četiri godine biće nastavljena i realizacija, kapitalnog projekta istraživanja, zaštite i prezentacije arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, kojem je napokon, nakon mnogo decenija, zaustavljena devastacija lokaliteta od svetskog značaja, kao i kapitalnog projekta, istraživanje, zaštita i prezentacija nalazišta Caričin grad u opštini Lebane, jednog od najvažnijih arheoloških lokaliteta u ovom delu Evrope.
Mandatar je izrazio i očekivanje da će u narednom četvorogodišnjem periodu biti započeta izgradnja nacionalne koncerte dvorane kojom bi Srbija “prvi put u istoriji dobila najmoderniji opremljen koncertni prostor i tako postala čvorište muzičkog života u čitavom regionu”.
Vučević se posebno osvrnuo i na kulturu u sklopu državnog programa “Skok u budućnost” koji “prepoznaje kulturu kao jedan od prioriteta” i zato će biti urađeno “mnogo na obnovi kulture i kulturnog nasleđa”.
– Završićemo rekonstrukciju Memorijalnog centra ‘Staro sajmište’ u Beogradu, završićemo rekonstrukciju Kulturnog centra u Pirotu. Izgradićemo novu zgradu Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Izgradićemo novu zgradu Muzeja Nikola Tesla u Beogradu. Uradićemo adaptaciju, tj. pretvaranje zgrade Železničke stanice u Istorijski muzej Srbije. Izgradićemo novu zgradu Galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu. Potpuno ćemo obnoviti staro jezgro Srpskih Karlovaca. Izgradićemo muzej staklarstva u Paraćinu. Rekonstruisaćemo JDP i izgraditi novu scenu Bojan Stupica. Izgradićemo novu zgradu Muzeja košarke u Čačku, uradićemo zaštitu arheološkog nalazišta Belo Brdo u Vinči. Izgradićemo dečji muzej i dve pozorišne cene u Beogradu – istakao je Vučević.
Bonus video: Miloš Vučević: Neprimetni predsednik SNS
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare