1
Znate šta je interesantno - mnogi srpski trubači, virtouzi na trubi nekada nemaju note. I to je fantastično. Ne mogu da dočekam da neki kompozior napiše nešto sa srpskim elementima i to se onda može kombinovati sa simfonijskim orkestrom.
Zahvaljujući Beogradskoj filharmoniji, večeras od 20 časova ćemo na Kolarcu imati prilike da gledamo rasprodat nastup Paća Floresa, svetskog superstara na trubi. Pod dirigentskom palicom Feliksa Mildenbergera, orkestar izvodi Geršvinovu „Kubansku uvertiru“, Ošerove „Latinske igre“ i „Žar pticu“ Stravinskog. Zvezda večeri, Paćo Flores, jedan je od najčuvenijih trubača sveta, impresivne biografije i raskošnog sviračkog iskustva od klasike preko savremenih kompozicija do džeza. Sa Beogradskom filharmonijom izvodi „Latinske igre“ koje je Efraim Ošer specijalno napisao za njega. Kompozicija se sastoji od pet plesova od kojih se svaki izvodi na različitim trubama kako bi se dočarala specifična boja i atmosfera latino plesova: Bomba Portotika, Argentinska zamba, Brazilska samba, Kubanski bembe i Urugvajska milonga.
– Fantastično se osećam u Beogradu. Volim ovu zemlju, osećam neke sličnosti sa latinskim narodima. Ljudi su jako šarmantni, vatreni, volim sve, hranu, na primer… Sada imamo i lepo vreme – ne krije dobro raspoloženje Paćo Flores, dok priča za „Novu“ u foajeu Beogradske filharmonije, nakon probe za večerašnji nastup.
S obzirom da je već bio u Beogradu 2014, pitamo ga koliko se stvari promenilo u njegovom životu od tada.
– Kad sam bio ovde prvi put, to je bio period kada sam se selio iz Venecuele u Španiju. Ostavio sam posao u Bolivarskom orkestru u Venecueli. Kada ostavite mesto u orkestru i počnete da svirate solo nastupe, ljudi počinju ozbiljnije da vas doživljavaju. Za mene je tada bila teška ta tranzicija, ali vredelo je jer sada radim sjajne projekte.
Paćo Flores sada živi u Španiji, ali i dalje odlazi u svoju Venecuelu gde život već duže vreme nije sjajan.
–U Veneculeli je i dalje teško, imamo teške trenutke. Bio sam tamo pre 3 nedelje. Ali osećam drugačiji stav, posle 20 godina ljudi pokušavaju da bude bolje. Ova promena nije samo zbog političara, već i zbog ljudi. Nadam se, naravno, napretku, ali šta ja mogu, osim da budem tamo, da podržim moje ljude, umetnike, ja nisam političar.
Truba ima specijalno mesto u našoj zemlji i često može da se čuje na narodnim veseljima. Pitamo ga da li je upoznat s tom vrstom muzike i da li mu se dopadaju naši narodni „trubači“.
– Naravno. Jednom bih voleo da naučim to da sviram jer je teško. Znate šta je interesantno – mnogi srpski trubači, virtouzi na trubi nekada nemaju note. I to je fantastično. Ne mogu da dočekam da neki kompozior napiše nešto sa srpskim elementima i to se onda može kombinovati sa simfonijskim orkestrom. Ljudima će se to sigurno svideti, jer je vrlo neobično. Volim to, a konačno, svi veliki kompozitori su to koristili – Stravinski, Bartok, čak i Maler, Štraus – to je sve muzika iz naroda.
Na pitanje koja emocija preovlađuje u muzici zemalja Latinske Amerike, i da li je to strast za životom ili bekstvo od tuge, kaže:
– Oboje. Kad slušate našu muziku možete biti srećni jer možete da plešete ali i da plaćete od sreće. Nekad ljudi plaču od sreće… A nekada, i kada su ljudi tužni, muzika nas podseća da smo ljudska bića koja nemaju samo veliki ego… Sada, kad više ne živim u Venecueli, i slušam muziku moje zemlje osećam da sam u tom trenutku u svojoj domovini. Nosim svoju zemlju u srcu. I to je način da se u isto vreme osećam tužnim i srećnim – iskren je Paćo Flores i na kraju ovim rečima poziva sve na večerašnji koncert:
– Ovaj projekat je lud. Venecuelanski solista svira latinsku muziku sa nemačkim dirigentom i srpskim orkestrom! Predivno. I to funkcioniše sjajno, za uživanje, ma to je čudo muzike, a za mene univerzalni jezik.
Bonus video: Prvi koncertni klavir Kolarca ponovo u zadužbini