0
Sinoć se u sali Naučno-tehnološkog parka u Čačku, u okviru Nacionalne prestonice kulture predstavio glumac Milutin Milošević.
On se osvrnuo na svoje detinjstvo, prve glumačke korake, ali i uspomene na rodni grad.
Kako je istakao ovaj mladi umetnik, njegovo detinjstvo je vezano za naselje Kaluđerice i Topličku ulicu u Čačku. Tihi buntovnik sa razlogom – Milošević je kazao da je imao lepo detinjstvo zahvaljujući roditeljima, sestri, ali i baki i deki.
„Tek danas sam shvatio da ovde ne živim već 23 godine, a sva mesta su mi u mom gradu bila u detinjstvu beskrajan prostor slobode. To je verovatno i razlog zbog kojeg se bavim glumom. Dakle, vezano je za školu, porodicu i komšije“, istakao je Milošević. On kaže da je sjajan tinejdžerski period proveo u Čačku sa drugarima na ulici tražeći povod za zabavu.
„On se nekako stvarao u interakciji sa njima, a, takođe sam voleo da igram basket u letnjem periodu. Zimi je to bilo drugačije. Bukvalno smo gluvarili, ali, obzirom da su devesete u pitanju nama je bilo lepo, koliko god su bila to grozna vremena“, naglasio je Milošević.
Kako kaže, on i njegova družina su bili odgovorni za svoje postupke i nikom nisu polagali račune.
„Niko me nije striktno kontrolisao, ali nisam pravio gluposti što verujem ima veze sa karakterom. Često su vikendom organizovane svadbe u obližnjem hotelu i mi smo kao deca išli nepozvani da se zasladimo kolačima i pečenjem. To se kod nas zove – ići u „kokanjare“, ali je nama bila vrhunska zabava sve dok obezbeđenje nije shvatilo da mi nemamo apsolutno nikakve veze sa zvanicama“, ispričao je Milošević.
Tada je, podseto se, imao žuti i crni sok, ali je njima kao klincima sve to bilo vrlo zanimljivo. Deo odrastanja je bio i gledanje filmova za odrasle kada je sa svojim prijateljima uzimao filmove iz video-kluba.
„Mi uzmemo tri akciona, dve komedije i jedan takav. Bilo nas je sramota od te lepe devojke koja je radila u radnji za iznajmljivanje. Uvek je savladavala stid želja za gledanjem“, nasmejao je publiku Milošević.
Prisetio se i prvih odlazaka u bioskop, tada su u Čačku postojala dva.“Tu su Prag i Sutjeska, ali više sam išao u drugi jer je mama imala simpatiju u njemu“, kaže Milošević.
Kao klinac je odgledao sve domaće filmove na kasetama, ali je uvek bio svestan koliko je Čačak dao umetnika poput Sonje, Puriše, a i sam je išao u dramski studio u rodnom gradu.
„Čak sam i bombardovanje dočekao na daskama koje život znače. Spremao sam predstavu kada su se čule sirene i reditelj iz čačanskog Doma kulture nas je „oterao“ kući“, rekao je Milošević.
Govoreći o umetnosti, kaže da su mu puno pomogli ljudi koje je mnogo voleo Mikan Marinović i Miloslav Saki Marinović. Oni su ga prvo odgovarali od glume, ali kada nisu uspeli, dali su mu korisne savete. Imao je i mladalačku obuku sa komšinicom svoje bake.
„Tada sam nastupao pred njom. Mogao sam da lupetam i izvodim razne gluposti i mnogo mi je značila, pored podrške porodice, i njena ljubav za moje umetničke sposobnosti. Ta interakcija je bila sa njom, a gluma bez kontakta sa publikom nema smisla“,objasnio je Milošević. Ona je, kako kaže, imala reakciju na njegov nastup.
„Bio sam u dvorištu, popeo se na neki stub pa sam nešto recitovao i izmišljao“, kaže Milošević naglasivši da se ona kikotala sa druge strane. Potom ga je gluma očarala, ali više pozorište budući da ima taj trenutak sa gledaocima iz publike. Čaroban je taj trenutak kada se digne prašina , odnosno zavesa skloni, smatra on.
„Umetničke discipline su moja strast, sa tim osećajem ležeš i budiš se, a sve drugo je po strani dok to ne savladaš i dok ne postane tvoje“, poručio je Milošević. Govoreći o glumačkoj kondiciji Milutin kaže da se ona postiže, uslovno rečeno, „kilometražom“.
Prema njegovim rečima to je zapravo kolilčina prostora kojom se vežba predstavlja umeće u u tom poslu.
„Lepota je kada pozajmiš telo i duh, jer glumac samo to ima. Mi nemamo instrumente ili stvari koje nam pomažu tokom posla“, zaključio je Milošević.
Na skupu su prikazani i inserti iz njegovih filmova poput „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Beogradski fantom“, „Kordon“….
Prema oceni filmskog kritičara Saše Radojevića, Miloševićev opseg uloga je veoma bogat i raznovrstan.
„To Milutinu daje atipičnost, nešto što se ne uklapa u standarde onoga kako se gradi glumačka karijera. Drago mi je što sam bio u prilici da vidim te ključne tačke na kojima je on odrastao. Od njega sam davno čuo priču da je dosta putovao sa svojim ocem i prodavao povrće hotelima. Poenta je da je stizao u razne krajeve kao tinejdžer što je samo po sebi diferencija specifika. A njegove Kaluđerice sam doživeo kao malo urbano ostrvo što je izolacija i od Čačka. To je neka vrsta uokvirenosti i područje avanture. Njegova posebnost objašnjava i njegovo pojavljivanje u prvim filmovima. „Kordon“ je izašao 2002. godine i bavi se protestima iz 1997. Dakle, on je prikazan posle petog oktobra čime je ispisao nove stranice srpske kinematografije. To je bila neka vrsta razračunavanja, a glavna žrtva u tom filmu je Milutin. Iako nema veliki broj replika, ali oko njega se čitava priča kotrlja“, smatra Radojević.
Kako je istakao, ujedno je i u pitanju nova epoha, a Milošević je tumačio otpadnika, individualca što ga čini veoma posebnim.
„Takvi filmovi dominiraju u tom periodu, a Milutin se pojavljuje kao novo lice, iz novog veka, deluje super urbano, a zapravo nije iz blokova, već sa svog čačanskog ostrva“, zaključio je on.
Bonus video: Tanja Bošković i Staša Koprivica – Šta o glumačkom životu otkriva priča Sare Bernar