Goran Petrović, Đorđe Matić, Ljudmila Ulicka, Dejmon Galgut i Almudena Grandes su imena pisaca čije knjige ne treba da zaobiđete na predstojećem Sajmu knjiga.
Jedna od kulturnih manifestacija koja je tokom pandemije svima najviše falila je definitivno Sajam knjiga, praznik za čitaoce, pisce i izdavače, događaj koji predstavlja ponos Beograda i Srbije. Sajam će ove godine biti održan od 23. do 30. oktobra, pod sloganom „Povratak napisanih“, a otvoriće ga u nedelju, u 18 časova, Dušan Kovačević, dok će u ime Rumunije, zemlje počasnog gosta, učesnike pozdraviti pisac Mirča Dinesku,
Najpoznatiji gost Sajma knjiga, biće francuski pisac Patrik Beson, pored njega gosti iz inostranstva će biti i pisci Đovani Dozini (Italija), Ajfer Tunč (Turska) i Đorđe Matić (Hrvatska).
“Niotkuda s ljubavlju”, Đorđe Matić
Upravo je roman Đorđa Matića “Niotkuda s ljubavlju” (Kosmos izdavaštvo), jedna od pet knjiga koje vam preporučujemo za ovaj Sajam knjiga i koju obavezno morate da nabavite.
Glavni junak romana o egzilu “Niotkuda s ljubavlju” 1991. odlazi iz Zagreba jer oseća da će stvari krenuti po zlu i da će njegovo, dotad uobičajeno ime, odjednom zazvučati kao poziv na nasilje. Kao egzilant koji se „nije izgubio ali se nije ni našao“ on luta od severa do juga kontinenta, ne nalazeći utehe ni u omamljivoj magmi sećanja. Nakon epizode u Rimu, privremeni dom nalazi u Amsterdamu, u zemlji i gradu „gde su snovi nepoželjni“ a on ih, ustrajno, sanja…
Pesnik, i esejista, Đorđe Matić rođen je 1970. u Zagrebu, gde je i odrastao. Od 1991, živeo je prvo u Italiji, a zatim u Holandiji, gde je u Amsterdamu diplomirao englesku i italijansku književnost. Posle decenija emigracije, danas živi u Istri. “Niotkuda s ljubavlju” je njegov prvi roman.
“Frankenštajnova majka”, Almudena Grandes
Najbitnije Blumovo izdanje za ovogodišnji Sajam knjiga predstavlja roman “Frankenštajnova majka” (prevod: Jasmina Milenković), proslavljene španske spisateljice Almudene Grandes (Madrid, 1960) koja je preminula prošle godine. Ovaj roman je peti i poslednji deo nedovršene šestologije koja tematizuje sve strahote frankizma. Iako se svaki roman čita nezavisno, veliki broj stručnjaka pet objavljenih romana smatra ultimativnim književnim dostignućem moderne španske književnosti ali I beskompromisne kritike konzervativne Španije koja se i dan-danas nije jasno distancirala od Frankovog fašizma.
Priča romana počinje ovako: Godine 1954, mladi psihijatar Herman Velaskes vraća se u španski gradić Sjemposuelos nakon 15 godina egzila u Švajcarskoj, gde se sklonio od građanskog rata. Počinje da radi u ženskom sanatorijumu za duševno obolele „Presveto srce”. Njegova najčuvenija pacijentkinja je Aurora Rodriges Karbaljejra, koja je 1933. upucala svoju ćerku Hildegart sa četiri hica u glavu, tvrdeći da ima pravo da je ubije baš kao što bi umetnik imao pravo da pocepa crtež kojim je nezadovoljan…
“Zaista kuga” Ljudmila Ulicka
Sajamska premijera izdavačke kuće Arhipelag je nova prozna knjiga Ljudmile Ulicke „Zaista kuga” (prevod: Neda Nikolić Bobić). U ovoj noveli velika ruska književnica pripoveda o pojavi kuge u jednom mestu u Sovjetskom Savezu početkom 1940. godine. Uzbudljiva slika tog događaja nije samo slika jedne epohe, već u mnogo čemu podseća i na odjeke i događaje, ponašanje država i vlada u vezi sa aktuelnom pandemijom koronavirusa. Dok kuga besni, preteći da se proširi, vlasti pokušavaju da zataškaju stvari, suzbiju informacije, a da ljude iz te oblasti zatvore u karantine.
Nastanak ove knjige, koja je po žanru između novele i kratkog romana, prati čitava jedna lična i književna istorija Ljudmile Ulicke (Ural, 1943), jer je u pitanju scenario koji je spisateljica napisala pre više od 40 godina, koji je skoro pronašla i pretvorila u roman.
“Obećanje“ Dejmon Galgut
Iz ovogodišnje produkcije izdvajamo i Deretino izdanje, delo Dejmona Galguta “Obećanje” (prevod: Aleksandar Bilajić), dobitnika Bukerove nagrade za 2021. U pitanju je duboka je meditacija nad Južnom Afrikom. Ovaj roman koje se bavi značajnim i aktuelnim temama, u sebi nosi književni duh Virdžinije Vulf i Džejmsa Džojsa. Osamdesetih godina prošlog veka, u južnoafričkoj Pretoriji, život jedne bele farmerske porodice počinje zauvek da se menja. Nakon smrti Rejčel Svort i obećanja koje joj je dato na samrti, tokom decenija koje će uslediti, to neispunjeno obećanje nastavlja da lebdi nad sudbinom onih koji su iza nje ostali. Naratorovo oko kreće se između likova, ulazeći u njihove živote i njihove snove, dok se oko njih odvijaju dramatične istorijske promene…
Galgut (Pretoria, 1963) je ranije dva puta bio u užem izboru za Bukera, ali je svaki put ostajao „kratkih rukava“.
„Papir“ i „Ikonostas“, Goran Petrović
U ovom slučaju pravimo izuzetak, u pitanju su dve knjige, ali na našoj listi od pet romana neka bude kao jedna. Posle duže pauze, Goran Petrović (Kraljevo, 1961), objavio je za Lagunu dva romana odjednom. „Papir“ i „Ikonostas“ su prve dve priče, „dva toka“ u „Romanu delti“ Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim. Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da raskošno ispripovedanu povest „Papir“ uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte.
A u pripovesti „Ikonostas“ ikone će na svom putu doživeti mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi…
Bonus video: Beogradski sajam knjiga – nekad i sad
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar